VARUFAKIS: Cipras je morao da pojede svaku reč, dogovor s kreditorima kao vojna diktatura

Novi program pomoći za Grčku vredan 86 milijardi evra, kog su danas dogovorili Atina i njeni evropski partneri, zapravo je nova vojna hunta poput one iz 1967, rekao je bivši grčki ministar finansija Janis Varufakis u intervjuu za australijski radio ABC

Varufakis je sporazum s kreditorima uporedio s Grčkom vojnom huntom iz 1967, kojom je uvedena vojna diktatura u toj zemlji. "U vojnoj hunti su kao oružje za rušenje demokratije upotrebljeni tenkovi, a sada banke, koje su strane sile upotrebile da sruše vladu. Razlika je u tome što (kreditori) sada traže da preuzmu svu državnu imovinu", rekao je on.

Sporazum postignut jutros nakon maratonskih pregovora koji su trajali celu noć sadrži stroge uslove, uključujući rezanje penzija, podizanje poreza i privatizaciju koja treba da donese 50 milijardi evra u novi nezavisni fond iz kog će se, između ostalog, dokapitalizovati grčke banke i otplaćivati novi zajam.

Predviđeno je da grčke banke budu dokapitalizovane sa 25 milijardi evra iz Evropskog stabilizacionog mehanizma, što, iako je impresivna cifra, jedva da je minimum koji je bankama potreban, piše danas Volstrit džornal. Data sredstva Atina bi trebalo da vraća iz fonda za privatizaciju, mada je prilično nejasno kako će Grčka identifikovati, a još nejasnije kako će po kratkom postupku prodati državnu imovinu vrednu 50 milijardi evra koju treba privatizovati, piše američki list.

Varufakis navodi da je moguće da će Cipras sazvati vanredne izbore, pre nego što sporazum dostavi na odobrenje grčkom parlamentu, dodajući da bi bio veoma iznenađen ako Cipras bude želeo da ostane premijer.

Varufakis je pojasnio da je ostao u dobrim odnosima sa Ciprasom i da je odlaskom sa funkcije ministra finansija želeo da doprinese pregovorima s kreditorima. "Skočio sam više nego što su me gurnuli. Ušao sam u kancelariju premijera na krilima pobede 'Ne' (ohi) na referendumu i sa entuzijazmom, ali sam odmah osetio duh rezigniranosti i negativnu atmosferu, što je bilo u potpunoj suprotnosti sa onim što se dešavalo napolju", rekao je on.

"Rekao sam premijeru: 'Ako želiš da iskoristiš nalet demokratije sa ulica, računaj na mene. Ali ako osećaš da ne možes da se boriš sa ovim 'Ne' iracionalnim predlozima evropskih partnera, ja ću se tiho povući", dodao je Varufakis.

Bivši ministar priznao je da se Atina spremala da počne da štampa drahme u slučaju da bude primorana da napusti evrozonu. "Kao odgovorna vlada, znajući da postoji 'klan' u evrogrupi koji nas želi van evrozone, morali smo da mislimo o svemu. Mali tim ljudi u tajnosti je radio na planu za slučaj izlaska iz evrozone", dodao je on.

Varufakis je u tekstu za britanski list Gardijan tokom vikenda naveo da grčka finansijska drama dominira u medijskim naslovima već pet godina iz jednog razloga - zbog tvrdoglavog odbijanja kreditora da Atini daju suštinske olakšice na dug.

Zašto se oni, uprkos zdravom razumu, mišljenju Medunarodnog monetarnog fonda i svakodnevnoj praksi u kojoj se bankari suočavaju sa pritisnutim dužnicima, protive restrukturiranju duga, pita Varufakis u tekstu, i dodaje da se odgovor na to pitanje ne može naći u ekonomiji, već da on leži duboko u lavirintima evropske politike.

"Grčka je 2010. godine postala nesolventna zemlja. Za njen dalji ostanak u evrozoni postojale su dve opcije: prva razumna, koju bi preporučio svaki bankar - restrukturiranje duga i reformisanje privrede; i toksična opcija - povećanje novih kredita entitetu pred bankrotom, koji se pravi da je i dalje solventan", napisao je bivši grčki ministar finansija.

Zvanična Evropa je, kako dodaje, stavila spasavanje francuskih i nemačkih banaka izloženih grčkom javnom dugu iznad grčkog društveno-ekonomskog razvoja.