JEZIVA TAJNA: Eva Peron umrla je zbog lobotomije koju je naručio njen muž!

Jedan naučnik veruje da poznata Evita nije umrla od posledica raka, nego zbog zlokobne operacije mozga

Ali naučnik sa Jejla Daniel Nijenson otkrio je nove dokaze koji upućuju na drugačiji razvoj događaja: politički skandal koji nikad nije objavljen, a koji uz to što je pun tuge predstavlja zavrzlamu laži, obmana, tajni i dezinformacija.

Prema Nijensonovoj teoriji, muškarac koji se nalazio uz Evu na spomenutoj paradi bio je odgovoran za njeno brzo propadanje, jer je naterao na lobotomiju.

Operacija koja uključuje rezanje neuronskih veza između čeonog režnja i ostatka mozga, predstavlja proceduru koja je trebala potpuno da ukine emotivne reakcije.

A ova operacija bila je državna tajna sve do 2011. godine, kad je Nijenson došao do rendgenskih snimaka Evinog kostura nakon smrti, koje su uključivale i snimke lobanje na kojima postoje znakovi da je ona bušena.

Postajala je sve više 'nemoguća' i žestoka

Jedan od mogućih scenarija je da je lobotomija bila drastična mera kojom su pokušali da olakšaju bolove koje je osećala zbog raka. Iako sama procedura ne bi nužno smanjila samu bol, smanjene emocije mogle su da joj pomognu da izdrži patnju.

Međutim, prema nekoliko novih izvora bliskih celom događaju, Nijenson veruje da je ovim činom Evin suprug povukao očajnički potez kako bi obuzdao sve opasnije ponašanje svoje supruge.

"Bio je to savršen način da 'smiri' Evitu i spreči građanski rat, pokušavajući istovremeno da umanji njene bolove zbog raka."

Evita je znala da bude prilično nepromišljena u godini pre svoje smrti. Kao prva dama, bila je odgovorna za mnogo toga vezanog za socijalnu politiku, ali početkom 1950-ih u vladi se pojavilo više frakcija.

Možda zbog mučnine i bolova, počela je sve oštrije da se obraća onima koji nisu delili njeno mišljenje.

"U njenom poslednjem javnom obraćanju, 1. maja 1952. godine, na Praznik rada, ona je prozivala neprijatelje.
Takođe je diktirala dokument od 79 stranica pod nazivom 'Moja poruka' u kom su vidljivi tragovi njene ratobornosti i nasilništva.

Spominjala je 'neprijatelje naroda' koji su bili 'neosetljivi i odvratni i hladni kao žabe i zmije' i bila je 'protiv imbecila' koji su pozivali na razboritost. Naredila je argentinskom narodu da se 'bori za oligarhiju'", napisao je Nijenson.

Sve to nisu bile tek puste pretnje, jer je iz bolesničke postelje, bez suprugovog znanja, naručila 5.000 automatskih pištolja i 1.500 mitraljeza od holandskog princa Bernharda, kojima je želela da naoruža radnike sindikaliste, kako bi oformili radničku policiju.

Te vesti bile bi i više nego dovoljne da naprave razdor među frakcijama Peronovih saradnika, koji su prethodno pokazali nesklonost prema Evitinoj moći i popularnosti. Zemlji je ozbiljno pretio građanski rat.

Predsednikov odgovor: lobotomija?

Lobotomija je u to vreme već stekla slavu u SAD-u, kao oblik lečenja nekontrolisane agresije i impulsivnog nasilja, pa je moguće da je Huan u njoj video rešenje problema.

Budući da je Nijenson prvo pregledao Evitinu zdravstvenu dokumentaciju, kontaktirao je kolegu hirurga, Džejmsa Popena, koji je potvrdio njegove sumnje.

Tokom intervjua, razgovarao je i s Popenovom medicinskom sestrom i bliskom saradnicom, Manenom Rikelme, koja je potvrdila da se operacija odvijala protiv volje Evite.

Doktori su morali da naprave operacijsku salu u zadnjem delu palate, kaže Rikelme, a kako bi operacija ostala tajna, naoružani čuvari su nadgledali celu proceduru.

Verovatno je jedan od najuznemirujućih podataka to da je pre ove operacije Popen prvo morao da vežba izvođenje lobotomije na zatvorenicima u Buenos Ajiresu na Huanov zahtev. Očigledno je želeo da njegova supruga preživi operaciju.

Na kraju, operacija je uspela da ućutka Evitu, ali je takođe ubrzala i dolazak njenog kraja.

Nakon lobotomije, prestala je da jede, pa je umrla 26. jula 1952. godine.

Popen, tvrde njegovi poznanici, duboko je zažalio svoju uključenost u bol koju je naneo.

Nikad nećemo sa sigurnošću znati motive ove operacije, možemo samo da se pouzdamo u svedočenja šačice ljudi.

Mogućnost zavere dodaje još jedan tragičan momenat u život ove posebne i kontroverzne žene koja, iako je živela svega 33 godine, i danas fascinira mnoge.

(BBC)