Ako se ne reši kriza legitimiteta vlade i regionalne bezbednosti, moguće je širenje nasilnih sukoba

SKOPLJE/BRISEL - Ukoliko se hitno ne reši kriza u Makedoniji, postoji rizik proširenja sukoba, upozorava Međunarodna krizna grupa (MKG) u svom najnovijem izveštaju, datiranom 9. jula ove godine.

MKG ocenjuje da se Makedonija trenutno oporavlja od dva šoka. Jedan je skandal s objavljivanjem prisluškivanih razgovora koji otkrivaju da je državni aparat zarobljen i korumpiran od strane vladajuće partije, a drugi je oružani sukob policije s naoružanom grupom Albanaca, mahom s Kosova, u Kumanovu.

Ako se ne reši ova dvostruka kriza (legitimiteta vlade i regionalne bezbednosti) postoji rizik od mogućeg proširenja nasilnih sukoba, u najgorem slučaju s elementima zamalo izbegnutog konflikta poput onog od 2001. godine, navodi se u analizi MKG.

Uz konstataciju da diskreditovane državne institucije ne mogu rešiti krizu, MKG naglašava da EU treba da pritiska sve zainteresovane strane u Makedoniji radi postizanja sveobuhvatnog dogovora, uključujući uspostavljanje privremene vlade sa svim glavnim političkim partijama koja će sprovesti tražene reforme koje će dovesti do fer i demokratskih izbora.

Većina onih koji treba da se bore protiv nezakonitosti sami su umešani u njih.

teroristi-ovk-napad-kumanovo.jpg
Printscreen 

Takva saznanja proizlaze iz objavljenih prisluškivanih razgovora, koji otkrivaju da su osobe iz vlade planirale da ometaju izbore, da manipulišu sa sudovima, kontrolišu medije i da kažnjavaju neprijatelje – dodaje se u izveštaju.

Zato MKG predlaže niz mera za izlazak iz krize, a ključna je formiranje tranzicione vlade koja bi do aprila 2016. stvorila uslove za fer i demokratske izbore. MKG predlaže i formiranje dve nezavisne komisije uz pomoć evropskih i američkih eksperata.

Jedna bi pratila rad tranzicione vlade, a druga bi istraživala sadržaj prisluškivanih razgovora i vodila istragu kriminala i korupcije. Poslednja preporuka se odnosi na ostvarivanje etničke i budžetske ravnopravnosti Albanaca saglasno Okvirnom dogovoru potpisanom u Ohridu nakon okončanja vojne krize 2001. godine.

ALBANCI PODELJENI

U analizi MKG se ističe da je samo deo etničkih Albanaca spreman da uzme oružje u ruke, ali politički ciljevi, za koje se čini da su bili deo motiva barem nekih od boraca u Kumanovu, dele Albance, koji su razočarani sprovođenjem Ohridskog dogovora.

Jedna od preporuka Međunarodne krizne grupe jeste i zajednička makedonsko-kosovska istragu vezana za krvave događaje u kumanovskom Divljem naselju, gde je 9. i 10. maja bilo ubijeno osam makedonskih policajaca i 10 albanskih terorista.

U nju treba da se uključe evropski i američki eksperti kako bi se izbegli slični incidenti i poboljšalo bezbednosno stanje. Istraga treba da utvrdi zašto ništa nije učinjeno ni na Kosovu, niti u Makedoniji, iako su postojale informacije o većoj grupi koja planira terorističke napade i koji su bili njihovi pravi ciljevi u Kumanovu.