Sugerišući da bi Grčkoj možda bilo bolje izvan evrozone, naprasiti 72-godišnji Šojble prešao je politički Rubikon: potvrdio je da jedinstvena valuta ipak može da se uvede, pa da se od nje odustane

Predlogom za “privremeni izlazak” Grčke iz evrozone nemački ministar finansija Volfgang Šojble izazvao je u pojednakoj meri kritike i pohvale. Međutim, pojedini analitičari smatraju da bi evrozonu spasilo kada bi Nemačka, a ne Grčka odbacile evro.

Sugerišući da bi Grčkoj možda bilo bolje izvan evrozone, naprasiti 72-godišnji Šojble prešao je “politički Rubikon”: potvrdio je da jedinstvena valuta ipak može da se uvede, pa da se od nje odustane, piše Bznis Insajder. Međutim, nakon što je prekršio najveći tabu u vezi sa evrom, komentatori sugerišu da bi možda Šojbleova Nemačka, a ne Grčka, trebalo da odustane od evra.

Analitičari, poput bivšeg direktora za američke savezne rezerve Bena Bernankea, iskoristili su priliku nakon prošlonedeljne odluke o novom, kaznenom, paketu mera štednje za Grčku, da podsete Nemačku na odgovornost za kontinent.

Bernanke je u svom blogu skrenuo pažnju na to da je preterano stroga fiskalna politika Berlina doprinela da se sruše snovi evrozone o napretku i “sve tešnjoj” integraciji 18 nejednakih ekonomija. U poslednjoj proceni nemačke ekonomske moći, čak je i MMF (koji u mnogim nemačkim krugovima smatraju glavnim policajcem koji zavodi red među zabludelim Grcima) pozvao Berlin da sprovede “ambiciozniju akciju... i doprinese globalnom rebalansu, naročito u evrozoni.”
angela-merkel.jpg
AP 

Nemački rekordni trgovinski suficit smatra se glavnim simptomom opasno nadmoćnog položaja Nemačke u evrozoni. Aktuelni nemački suficit, merilo položaja nemačke ekonomije u odnosu na ostatak sveta, dostigao je rekordnih 7,9 odsto (ili 215 milijardi evra) u evrozoni 2014. godine. Prema procenama MMF, ove godine će premašiti 8 odsto BDP.

Konstatno visok suficit delimično odražava snagu nemačke toliko hvaljene izvozne industrije. Međunarodni monetarni fond, međutim, ocenjuje da takav hroničan disbalans takođe odražava “ustezanje korporativnog sektora da investira više u Nemačku”.

Konstantan disbalans je nezdrav, smanjuje potražnju i rast trgovinskih partnera, smatra Ben Bernanke. Kako takođe ističe, suficit “sav teret prilagođavanja prebacuje na države s trgovinskim deficitom, koje moraju da pretrpe bolnu deflaciju plate i druge troškove da bi postale konkurentnije”. Južne ekonomije, poput Grčke, glavne su žrtve troškova tog prilagođavanja. Druga problematična oblast nemačke ekonomske politike je opsednutost vlade “crnom nulom” kao politikom za dostizanje usklađenog budžeta.

Berlin je prošle godine uspeo da dostigne taj magični cilj. “Crna nula” se smatra kamenom temeljcem nemačke finansijske moći i stabilnosti u opasnom globalnom okruženju, ali izaziva kritike kao još jedan simptom lošeg funkcionisanja evrozone. Ekonomista Paul de Graue je naziva “kvazi-religijskim budžetskim fundamentalizmom”.

Finansijska disciplina je došla u koliziju i sa instrukcijama MMF za nemačku ekonomiju. Fond preporučuje da Berlin u naredne četiri godine upumpa najmanje 2 odsto BDP u investicione projekte, cilj koji vlada konstantno ne uspeva da ispuni.

(Biznis insajder)