Kremlj navodi da su njihovi novi sateliti samo za potrebe komunikacije, mada oni liče na prototipe oružja

Tajno oružje prvi put je testirano na Božić 2013. godine, sa ruskog federalnog kosmodroma Plesetsk, 750 kilometara severno od Moskve, lansirana je raketa. Poslednjih meseci probe su učestale, a potencijalnim neprijateljima veoma dobro su, iz obaveštajnih krugova i špijunskih satelita, poznate aktivnosti Vojske Rusije.

U pitanju je bila nenaoružana verzija nuklearnog projektila Rokot iz vremena Hladnog rata koji je lansiran u nisku orbitu. Na oko 120 kilometara iznad površine Zemlje, nos Rokota se otvorio i teret se prosuo. Raketa je nosila sa sobom komunikacione satelite Rodnik, naveli su ruski zvaničnici.

Obično se šalju po tri Rodnik satelita, ali Moskva je navela da su se u božićnom Rokotu nalazila četiri satelita. Ovo nepoklapanje je bilo čudno, a postalo je i još čudnije. Rodnik sateliti, kao i mnoge orbitalne letelice, nemaju motore i ne mogu da se kreću samostalno. Upravo zato su se amaterski posmatrači na zemlji šokirali kada su videli da je četvrti satelit imao svoj pogon.


Šta god da je to bilo, to nije bio komunikacioni satelit. U narednih godinu i po dana, Rusija je lansirala još dve misteriozne letelice, takođe ih maskirajući u okviru lansiranja komunikacionih satelita. Niko van ruske vlade i možda Pentagona, nije tačno znao čemu služe ove letelice. Međutim, jasno je šta bi ovi sateliti mogli da urade i da bi mogli da se približe drugim satelitima.

Ukoliko bi mogli suviše da se približe, oni bi mogli da pokupe informacije sa drugih satelita, pa čak i da ih unište.
Drugim rečima, satelit po imenu Kosmos-2491 bi mogao da bude svemirsko oružje kakvo nijedna druga nacija ne poseduje. Rusi bi na taj način mogli da uznemire ravnotežu moći, pošto danas mnoge vlasti, vojska i naučnici zavise od satelita za komunikacije, izviđanje i navigaciju.

„Mi više nemamo prednost u svemiru“, rekao je general američkog Vazduhoplovstva, Vilijam Šelton, na kongresu u martu 2014. godine. Satelitu Kosmos-2491 se pridružio još jedan po imenu Kosmos-2499, 23. maja 2014. godine. Zatim se pojavio još jedan 31. marta ove godine, po imenu Kosmos-2504, tako da sada u svemiru postoje čak tri ovakva satelita.

Ova tri misteriozna satelita bi mogla biti upotrebljena za približavanje drugim satelitima. Vojska SAD je posmatrala sve te manevre pažljivo, kao što to čini sa svim svemirskim objektima, objasnio je kapetan Nikolas Merkjurio, portparol Vazduhoplovstva.

Međutim, Pentagon neće reći čemu, po njenu, ovi sateliti služe. Naravno, to neće objasniti ni Kremlj. Šef Ruske federalne svemirske agencije, Oleg Ostapenko, dao je kratku izjavu u decembru u kojoj je naveo da ovi misteriozni sateliti imaju isključivo miroljubivu svrhu.

Ipak, Ostapenko nije detaljisao koja je prava svrha ovih letelica. Od tada, Moskva nije ništa govorila o satelitima.
Međunarodna grupa svemirskih amatera je zbog nedostatka zvaničnog komentara preuzela na sebe rešavanje misterije o tri satelita. Na leto 2014. godine, ruski radio entuzijasta Dmitrij Paškov je detektovao signale koji su navodno potekli od satelita Kosmos-2499.

Njegov kolega iz Holandije, Ces Basa, pokupio je slične signale sa drugih misterioznih satelita i zaključio da postoji sličnost između satelita Kosmos-2504 i satelita Kosmos-2491 i 2499. Svemirska njuškala je ujedinio Anatolij Zak, ruski novinar koji sebe smatra „svemirskim istoričarem“. On sada živi u SAD i skuplja sve moguće činjenice o satelitu Kosmos-2491.

Kombinovanjem dokaza, Zak je zaključio da su ove letelice sličnog oblika i veličine i da su najverovatnije oružja. „Mogu se opremiti laserima ili eksplozivima, a ukoliko se nađu blizu vojnih satelita, mogli bi da ih oštete ili unište“, naveo je Zak.

Čak i ako nisu naoružani, ovi sateliti bi mogli biti prototipi za nešto veće, dodao je Zak. „Ako se obrati pažnja na svemirsku tehnologiju, sve je počinjalo s manjim i jeftinijim satelitima, a zatim se tehnologija razvijala“. Ukoliko su ovi sateliti zaista oružje, sigurno je da nisu jedini u Zemljinoj orbiti. SAD, Švedska, Japan i Kina su takođe testirali manevrišuće satelite koji koji su mogli da rade slične stvari kao i novi ruski sateliti. Takva tehnologija može da se koristi u mnogo agresivnije svrhe.

Vazduhoplovstvo SAD je lansiralo dva slična satelita u julu 2014. godine. Jedina razlika je što su američke letelice lansirane 30 puta veću visinu nego ruske. Mnogo je teže poslati satelite u višu orbitu. Visoka orbita omogućava satelitima da špijuniraju orbitalnu infrastrukturu drugih država, odnosno oni mogu da motre druge letelice koje bi potencijalno mogle da postanu oružje.

Rusija je zapravo lansiranjem ovih satelita pokušala da sustigne SAD, koje su lansirale svoj prvi ubilački satelit 1962. godine. Međutim, iz američkog ugla se čini da je ovakav potez Moskve ipak provokativan jer se plaše da bi neka druga država mogla da prevaziđe njihovo vođstvo.

Američki špijunski sateliti na kopnu i moru podržavaju vitalna naučna istraživanja i prenose radio poruke i signale dronovima i vojnicima preko GPS-a. Od ukupno oko 1.200 aktivnih satelita, skoro polovina njih su američki, dok Rusija i Kina poseduju oko 10% orbitalne opreme. Međutim, ironija je u tome što je samim tim Amerika i ranjivija u svemiru pošto ima više satelita. Oni imaju šanse da održe svoje satelite samo ako spreče razvoj antisatelitskog oružja.

Ipak, bez obzira na to, mnoge države ulažu sve više u vojnu opremu u svemiru, kao i u antisatelitske sisteme. Kina je 2007. godine razljutila mnoge svetske vlade kada je raznela jedan od svojih nefunkcionalnih satelita raketom, ugrožavajući ostale aktivne svemirske letelice. U svakom slučaju, ovaj potez Rusije je naterao vojsku SAD da gleda u nebo i razmišlja o tome čemu služe ovi sateliti i kako da ih se reše.

(webtribune)