GRČKA NA RASPRODAJI: Sledi privatizacija luka, aerodroma, elektroprivrede

U memorandumu je navedena lista mera koje Vlada Grčke mora da primijeni da bi dobila novi trogodišnji program finansijske pomoći vrijedan 85 milijardi evra.

Prema ovom sporazumu, Atina se obavezala da će preduzeti "bespovratne korake" do oktobra 2015. godine da bi privatizovala operatora elektro-mreže ADMIE, ukoliko ne bude prezentovan ekvivalentan alternativni plan.

Obavezujući datum za privatizovanje luke Pirej mora biti objavljen do kraja oktobra. Grčke vlasti takođe su se obavezale da prodaju državne regionalne aerodrome "pod sadašnjim uslovima", pošto je ranije već odabran pobednik tendera.

Krajem prošle godine, nemački "Fraport" odabran je kao najpoželjniji kupac 14 regionalnih aerodroma u Grčkoj, ali je transakcija obustavljena nakon što je u januaru počeo mandat levičarske vlade premijera Aleksisa Ciprasa.

Da li će biti pobune protiv Ciprasa?

KELN - Zbog dogovora grčke vlade sa međunarodnim kreditorima oko novih kredita, u vladajućoj Sirizi premijera Aleksisa Ciprasa je vanredno stanje, prenose mediji. Još jednom ružna reč - "mnemonio", odnosno memorandum o štednji, piše grčka štampa.

Samo omraženi izraz „Trojka“ pripada prošlosti i to zato što grčki ministar finansija Euklid Cakalotos u poslednje vreme ne pregovara sa tri, već sa četiri institucije: pored Evropske unije, MMF i Evropske centralne banke, tu su i predstavnici Evropskog mehanizma za stabilnost (ESM) osnovanog 2012, prenosi Dojče vele.

Poslednja runda pregovora u elitnom hotelu u Atini trajala je 22 sata. Sporazum je u osnovi postignut, radi se samo još na nekoliko detalja. Prema izveštajima, sporazum se sastoji iz dva dela: u prvom delu grčka vlada se obavezuje na novi Memorandumom o štednji za naredne tri godine, a zauzvrat dobija finansijsku pomoć u iznosu od preko 60 milijardi evra. Pomenuti iznos teško da će biti dovoljan da pokrije finansijske potrebe zemlje do kraja 2018. godine: prema sadašnjim procenama one dostižu gotovo 85 milijardi evra.

Zbog toga Grčka mora da doda 25 milijardi iz sopstvenih prihoda, na primer od privatizacije. U drugom delu sporazuma, na 60 stranica, navedene su "prior actions" - to su hitne reforme koje Atina mora da započne pre nego što kreditori prebace prvi evro u Grčku. U te hitne mere spada ukidanje poreskih privilegija, povećanje poreza za poljoprivrednike, otežavanje odlaska u prevremenu penziju, kao i uvođenje tačnih kriterijuma za zapošljavanje u određenim zanimanjima.

Grčki premijer Aleksis Cipras ima konkretan raspored: u sredu (12. avgusta). je savetovanje u specijalizovanim odborima u parlamentu, u četvrtak se glasa u plenumu, a u petak ministri finansija evrozone daju zeleno svetlo za sporazum. Pitanje je da li će Cipras uspeti da ispuni taj plan, naročito zato što se u njegovoj stranci "uvežbava" pobuna. Na svojoj internet-stranici „Iskra“, radikalno krilo Sirize poziva narod da se „bori do kraja protiv mera štednje".

Potpredsednik parlamenta Aleksis Mitropulos u jednom TV-intervjuu je rekao da je memorandum „manifest tačerizma“ koji ne može da sprovede ni jedna vladu u ovoj zemlji, a pogotovu ne levičarska vlada. „Predstavnici naroda i političke stranke nisu ni shvatili koliko su strašne mere štednje“, rekao je Mitropulos koji je, inače, doktorirao ekonomiju u bivšoj Jugoslaviji. Mitropulos ipak nije hteo da da jasan odgovor na pitanje da li će u parlamentu glasati protiv sporazuma. Rekao je samo da je siguran da se sve više poslanika Sirize suočava sa velikom dilemom u vezi sa predlogom premijera.

Predsednica parlamenta Zoi Konstantopolu, koja je posebno popularna u levom krilu Sirize, naročito među mladima, otpor pruža veoma suptilno: u utorak je ta ratoborna pravnica na opšte iznenađenje saopštila da prezidijum parlamenta može da se okupi tek u sredu kasno uveče. Time se čitava procedura produžava i glasanje u plenumu će biti moguće tek u petak. Ako to tako i ostane, novi Memorandum neće moći da bude odobren pre važnog sastanka ministara finansija evrozone u petak (14. avgusta).

„Sve ukazuje na to da se Siriza suočava sa raskolom“, ocenjuje za Dojče vele politikolog Jorgos Cogopulos. Nakon glasanja u parlamentu, Cipras možda neće imati izbora. Ali, podela je verovatno i prilika za premijera, smatra Cogopulos: „Ako se Cipras ratosilja radikalne levice, onda bi, sledeći primer italijanskog premijera Rencija, mogao da stvori većinu u parlamentu koja je za reforme - i to bolje formiranjem nove koalicione vlade, nego na novim izborima“.