Gledali smrti u oči
ISPOVEST JAPANSKIH KAMIKAZA: Sramota me je što sam preživeo!
Moji drugovi su poginuli slavno, a ja sam propustio svoju šansu da umrem, i to mi je teško palo, priča Japanac Hisao Horijama
TOKIO - Moji drugovi su poginuli slavno, a ja sam propustio svoju šansu da umrem kao i oni, to mi je teško palo, priča Hisao Horijama, jedan od poslednjih preživelih kamikaza, povodom 70 godina od završetka Drugog svetskog rata na Pacifiku.
- Propustio sam svoju šansu. Osećao sam se loše što nisam mogao da se žrtvujem za svoju zemlju. Imao sam osećaj da sam izneverio sve ljude oko sebe - priča Horijama za Gardijan.
Lični poziv cara
Ovaj 92-godišnji Japanac bio je mladi artiljerac, ali je onda, krajem 1944, regrutovan u japansku carsku avijaciju.
- Završili smo obuku i dato nam je parče papira sa tri opcije: da budemo dobrovoljci s jakom željom, da budemo obični dobrovoljci ili da odbijemo. Car Hirohito posetio je našu jedinicu na belom konju. Smatrali smo to ličnim pozivom da se žrtvujemo. Znao sam da nemam izbora osim da poginem za njega. Posebno zato što smo verovali da su car i Japan jedno te isto - objašnjava Horijama.
Mladi vojnici, dodaje, nisu razmišljali o umiranju.
- Trenirani smo da potisnemo emocije. Smrt bi bila samo ispunjenje naše dužnosti. A i naredba je glasila da se ne vraćamo živi - priča Japanac.
Spas zbog pehova
Njegov kolega Takehiko Ena (92) preživeo je čak tri kamikaza misije.
- Kad su nam rekli da smo odabrani za samoubilačku misiju, osetio sam kako mi krv navire u lice. Čestitali smo jedni drugima, bili smo presrećni. Sad to zvuči čudno, jer nismo imali šta da proslavljamo - priča on za Gardijan.
Ena je regrutovan sa univerziteta Vaseda u Tokiju i u aprilu 1945. postao je deo jedinice kamikaza. Kao član tročlane posade aviona sa bombom od 800 kilograma trebalo je da krene u napad na američke brodove tokom Bitke za Okinavu, jednog od najkrvavijih sukoba na Pacifiku. Međutim, avion se pokvario pre poletanja. Nov zadatak dobio je 28. aprila, ali čim je avion uzleteo, motor se pokvario i morao je da sleti. Treći put je na misiju krenuo 11. maja. Avion u kojem je bio nije imao dovoljno goriva, pa je pao u vodu, ali je posada preživela i provela dva meseca na jednom ostrvu.
- Na prvi pogled, sve smo radili za svoju zemlju. U stvari, samo smo želeli da sačuvamo roditelje od neprijatelja. I svi smo bili uplašeni - kaže Ena.
- Propustio sam svoju šansu. Osećao sam se loše što nisam mogao da se žrtvujem za svoju zemlju. Imao sam osećaj da sam izneverio sve ljude oko sebe - priča Horijama za Gardijan.
Lični poziv cara
Ovaj 92-godišnji Japanac bio je mladi artiljerac, ali je onda, krajem 1944, regrutovan u japansku carsku avijaciju.
- Završili smo obuku i dato nam je parče papira sa tri opcije: da budemo dobrovoljci s jakom željom, da budemo obični dobrovoljci ili da odbijemo. Car Hirohito posetio je našu jedinicu na belom konju. Smatrali smo to ličnim pozivom da se žrtvujemo. Znao sam da nemam izbora osim da poginem za njega. Posebno zato što smo verovali da su car i Japan jedno te isto - objašnjava Horijama.
Mladi vojnici, dodaje, nisu razmišljali o umiranju.
- Trenirani smo da potisnemo emocije. Smrt bi bila samo ispunjenje naše dužnosti. A i naredba je glasila da se ne vraćamo živi - priča Japanac.
Spas zbog pehova
Njegov kolega Takehiko Ena (92) preživeo je čak tri kamikaza misije.
- Kad su nam rekli da smo odabrani za samoubilačku misiju, osetio sam kako mi krv navire u lice. Čestitali smo jedni drugima, bili smo presrećni. Sad to zvuči čudno, jer nismo imali šta da proslavljamo - priča on za Gardijan.
Ena je regrutovan sa univerziteta Vaseda u Tokiju i u aprilu 1945. postao je deo jedinice kamikaza. Kao član tročlane posade aviona sa bombom od 800 kilograma trebalo je da krene u napad na američke brodove tokom Bitke za Okinavu, jednog od najkrvavijih sukoba na Pacifiku. Međutim, avion se pokvario pre poletanja. Nov zadatak dobio je 28. aprila, ali čim je avion uzleteo, motor se pokvario i morao je da sleti. Treći put je na misiju krenuo 11. maja. Avion u kojem je bio nije imao dovoljno goriva, pa je pao u vodu, ali je posada preživela i provela dva meseca na jednom ostrvu.
- Na prvi pogled, sve smo radili za svoju zemlju. U stvari, samo smo želeli da sačuvamo roditelje od neprijatelja. I svi smo bili uplašeni - kaže Ena.
Majčin bes
SMRT NE BI OPROSTILA OCU
Otac, objašnjava, podržao je njegov odlazak u kamikaze, ali majka je bila ljuta zbog toga.
- Majka mi je pred smrt rekla da nikad ne bi oprostila mom ocu da se nisam živ vratio iz rata. Zato sam zahvalan caru što je zaustavio rat - kaže Hisao Horijama.
Obnova
USTAV NAS ŠTITI OD RATA
Ena kaže da je malo posle poslednje misije rat završen.
- Tugovali smo za palim drugovima, ali je postalo važnije obnoviti Japan. I novi ustav nas je štitio od rata ovih 70 godina. Zahvalan sam zbog toga i mislim da svi Japanci treba da budu srećni zbog sedam decenija mira - rekao je on.
"OVO JE SAMO POČETAK OSTAVKI" Vučić: Težak psihološki udarac za zemlju, mi 14 ljudi ne možemo da vratimo, VAŽNO JE DA USLEDI KAZNA