MUKE ITALIJANSKOG PENZIONERA: Preživeo 9 dana jedući biljke kada se izgubio u divljini

U početku nije bio gladan, jer je čuvao ono što je poneo sa sobom, ali je znao da neće preživeti ako ne uspe da pronađe nešto za jelo

Aldo Braito (71), inače dijabetičar, otišao je na izlet u region Trentino-Alto, želeći da planinari po obroncima Legoraija.

"Želeo sam da taj dan provedem na Legoraiju, pored jezera. Ovaj kraj znam kao svoj dlan, jer sam tu radio više od deset godina, čuvao sam krave", počinje svoju priču Aldo i dodaje: "Poneo sam torbu sa stvarima za jedan dan. Nisam planirao duži ostanak", kaže on.

Međutim, u jednom momentu našao se na strmoj nizbrdici, u potpuno nepristupačnom delu planine. Shvatio je da se izgubio i nije znao put natrag. Da stvar bude još gora, u međuvremenu se sapleo i povredio glavu i obe noge.

"Na kraju sam se otkotrljao do malog jarka, iz kojeg nisam mogao izaći. Uz sve to, počela je da pada kiša, ali sam imao kišobran. Prvu noć sam proveo stojeći u toj rupi", priseća se Aldo.

Sledećeg dana zbog povrede noge nije mogao da se kreće. Pokušao je da pozove hitnu pomoć, ali mobilni nije imao signala. Počeo je da dovikuje, ali ga u tom nenaseljenom kraju niko nije čuo.

U početku nije bio gladan, jer je čuvao ono što je poneo sa sobom, ali je znao da neće preživeti ako ne uspe da pronađe nešto za jelo.

Pošto je dijabetičar bojao se da mu ne pozli. Na kraju je iskoristio i svoje znanje iz botanike i jedući koru od drveta regulisao je svoj nivo šećera u krvi.

Posle punih devet dana i noći, našao je način da se popne nazad na planinski put. Kada je najzad dospeo na taj put, prepoznao je gde se nalazi i uputio se prema kući. Usput ga je susreo spasilac iz lokalnog spasilačkog udruženja, koji su danima tragali za njim. Aldo je odmah prebačen u bolnicu gde se i sad nalazi na ispitivanjima.

(Nezavisne.com)