Zaborav i negiranje su najveće opasnosti za demokratiju, slobodu i ljudskost, i zato ne smemo dopustiti da se zaboravi ono što je bilo u Jasenovcu", rekao je Josipović na komemoraciji u Spomen području Jasenovac

ZAGREB - Predsednik Hrvatske Ivo Josipović izjavio je danas na komemoraciji u Jasenovcu povodom 67. godišnjice proboja tog koncentracionog logora da se ne smeju zaboraviti ni negirati zločini počinjeni u njemu.

"Zaborav i negiranje su najveće opasnosti za demokratiju, slobodu i ljudskost, i zato ne smemo dopustiti da se zaboravi ono što je bilo u Jasenovcu", rekao je Josipović na komemoraciji u Spomen području Jasenovac, kojoj je prisustvovao ceo državni vrh Hrvatske.

Josipović je upozorio da u školskim udžbenicima u Hrvatskoj nije napisana puna istina o Drugom svetskom ratu. Prema njegovim rečima, iz tragičnih događaja kao što je Jasenovac često ništa nije naučeno, pa se iznova javljaju pokreti, koji bi opet pogazili ljudskost, slobodu i demokratiju. Predsednik Hrvatske je, međutim, dodao da u Hrvatskoj ima "dovoljno pameti i razuma" i da nikad više neće proći fašističke, nacističke i ustaške ideje.

Premijer Zoran Milanović upozorio je da se u Jasenovcu zločin nije događao na mah, kao trenutna mržnja, već da je to bio dugotrajan proces, i da se ubijalo planski. On je dodao da treba otvoreno reći da su u Jasenovcu najviše stradali Srbi, a zatim i Jevreji, Romi i Hrvati antifašisti. "Jedina zastava pod koju treba da stanemo je ona demokratske, slobodne i pravedne Hrvatske, otvorenog društva, zajednice svih onih koji u njoj žele da žive", poručio je premijer.

Predsednik Sabora Boris Šprem poručio je da niko ne može da osporava žrtve jasenovačkog logora smrti, o čemu najbolje govore podaci o više od 80.000 ubijenih, među kojima oko 20.000 dece. Na dan proboja Jasenovca 22. aprila 1945. u logoru su bila 1.073 logoraša od kojih je 600 krenulo u proboj, a slobodu je ugledao samo 91 logoraš. Ostali koji su ostali u logoru su ubijeni i spaljeni zajedno s logorskim objektima. Istog dana počeo je i proboj zatvorenika dela logora u mestu Jasenovac, Kožare, gde je od 167 zatvorenika njih 11 preživelo proboj.

U tom logoru su od avgusta 1941. do 22. aprila 1945. ljudi ubijani zbog svoje verske, nacionalne ili ideološke pripadnosti. U njegovom sastavu su bili logori u Bročicama, Krapju, Jasenovcu i Staroj Gradiški. Prema najnovijim podacima Spomen područja Jasenovac do sada su prikupljena imena i podaci za oko 82.000 žrtava. Oko ukupnog broja žrtava u logoru Jasenovac i dalje se vode polemike, pa broj ubijenih varira od nekoliko desetina hiljada do čak milion žrtava.