Pošto je više od jedne milijarde evra nestalo u moldavskom finansijskom sistemu, organizovani su do sada najveći protesti u zemlji. Desetine hiljada ljudi traži ostavku predsednika

U Moldaviji se nastavljaju protesti zbog nestanka oko 1,3 milijarde evra iz tri državne banke. Demonstranti su na jednom trgu u prestonici Kišinjevu u ponedeljak podigli oko 40 šatora, zahtevajući objašnjenje od vlade. Više desetina hiljada ljudi zatražilo je istragu o skandalu, kao i ostavku guvernera Centralne banke i glavnog državnog tužioca.

Prema podacima policije, demonstracijama se priključilo 40.000 ljudi, dok građanska platforma “Dostojanstvo i pravednost” spominje podatak od 120.000 demonstranata. Oni su pristigli iz svih krajeva osiromašene bivše sovjetske republike, koja ima nešto manje od četiri miliona stanovnika. Ispred ulaza u sedište vlade narod je zatražio nove izbore, kao i ostavku predsednika Nikolaea Timoftija, skandirajući: “Vraćaj milijardu!” Timoftijev mandat ističe sledeće godine.

Nestalo 1,3 milijardi evra

U moldavskom finansijskom sistemu nestalo je oko milijardu dolara - što odgovara osmini ekonomske moći zemlje. Državna Štedionica, Socijalna banka i Unibanka, sa čijih je računa nestalo 1,3 milijarde evra, u decembru prošle godine stavljene su pod kontrolu Nacionalne banke i do oktobra treba da budu ugašene. Gubici su pokriveni iz državnih rezervi. Banke su pripadale investitorima iz Rusije i Moldavije. Nije poznato gde je novac završio, ali prema neobjavljenom izveštaju parlamenta, doznačen je na ruske račune neposredno pre parlamentarnih izbora u novembru 2014. Posle tih izbora, bivša sovjetska republika dobila je proevropsku vladu.

Vrednost moldavskog leja posle pronevere je pala, usledio je rast inflacije, a ionako nizak životni standard Moldavaca dodatno je pao. Skandal stavlja u središte pažnje široko rasprostranjenu korupciju i uticaj izuzetno bogatih oligarha, koji su među sobom podelili najvažnije privredne grane u zemlji.

Vlada pod pritiskom

Upravo protiv ovih privrednih magnata usmeren je gnev većine demonstranata, ali se na meti kritika našla i proevropska vlada premijera Valerijua Streleta, koji je tek u julu došao na vlast. On je u nedelju izašao ispred zgrade vlade i izjavio da će preispitati zahteve demonstranata.

Mnogi od njih su, međutim, mahali evropskim zastavama, kako bi pokazali da se ne protive evropskom kursu vlade. Organizatori su zapretili da će nastaviti masovne proteste sve dok im zahtevi ne budu ispunjeni.