SVE ŠTO NISMO ZNALI O LEGIJI STRANACA: Malo plaća, ne prima svakoga, ali uvek ima alkohola

Legionarima se usađuje stav 'borba do smrti', a predaja nije opcija

U aprilu 1863. godine, u borbi između francuske Legije stranaca i meksičke vojske, legionari su pokazali koliko su tačno odvažni. Iako je u njihovom sastavu tada bilo svega 65 muškaraca, legionari su se borili protiv 3.000 vojnika u bici kod Kamarona. Uprkos gotovo nikakvim šansama, mala patrola legionara meksičkoj vojsci nanela je velike gubitke, odbijajući sve vreme da se preda. I ne samo to, nego su oni više puta pitali veliku vojsku hoće li se ona predati. Na kraju je petorica muškaraca sposobnih za borbu ostala sama na imanju, i branili su se bajonetima do poslednjeg daha. Kad su se predali, Meksikanci nisu mogli da veruju da su se borili protiv te šačice muškaraca, a jedan je vojnik navodno izjavio: "Ovo nisu muškarci! To su demoni!"

Sećenje na tu bitku se obeležava i danas, a drvena ruka njihovog ubijenog kapetana Danžua i dalje je najvrednija stvar u muzeju legionara u Obanju.

Ranjeni legionari automatski dobijaju francusko državljanstvo

Iako vojske legionara dolaze iz 138 različitih država, svi mogu da postanu građani Francuske. Naime, nakon časnog služenja barem tri godine, mogu predati zahtev za državljanstvo, a ako su ranjeni na ratištu, mogu dobiti državljanstvo putem odredbe nazvane 'Francuz po prolivenoj krvi', što je francuska vlada počela da dozvoljava 1999. godine.

Više od 35.000 stranaca ubijeno je u akcijama dok su služili Legiji

Tokom istorije se na francusku Legiju stranaca - i njihove borce - gledalo kao na potrošnu robu. Stranci koji su se pridruživali (i dalje to čine), prihvatali su mogućnost smrti u dalekoj zemlji u zamenu za novi život s nekim smislom. Ali besmisleno žrtvovanje vremenom je postalo svojevrsna vrlina koju nema potrebe ni pokušavati razumeti.
Najbolje je to objasnio stari legionar Vilijam Langevajš: "Vreme nije bitno. Mi smo zvezdana prašina. Nismo ništa. Bez obzira umrete li s 15 ili 79 godina, za hiljadu godina to će biti potpuno nebitno. Dakle, od**bite sa svojim brigama o ratu".

Legija je nekad prihvatala sve - pogotovo kriminalce i neprilagođene - bez ikakvih dodatnih pitanja, ali danas moraju proći test

Od osnivanja, 1831. godine, Legija je postala utočište za sve s problematičnom prošlosti. Muškarci s policijskim dosijeima ili dezerteri iz drugih vojski mogli su doći i pridružiti se, a da ih niko ništa ne pita. Naprotiv, dobili bi novi identitet i mogli su da započnu novi život, potpuno čistog početka.
Ali iako i dalje primaju dezertere i osobe optužene za manje prekršaje, više im se nije tako lako pridružiti kao nekad. Prilikom regrutacije, muškarci moraju da prođu psihička, fizička i intelektualna testiranja, pre nego što počnu s ikakvim treningom. Kasnije se proverava kolika je njihova motivacija, kako bi se razotkrili one koji nemaju dovoljnu volju da uspeju u vojsci.

Iako danas nije nužno da čovek beži od svoje prošlosti u trenutku kad odluči da se pridruži Legiji, svi novi legionari gube stari identitet i dobijaju novi, kog moraju da zadrže najmanje godinu dana tokom služenja vojske.
"Legionari počinju novi život kad se pridruže. Svakome od njih dozvoljeno je da njihova prošlost ostane tajna", objasnio je legionarski kapetan Mišel.

Plata, naknade i dodaci su užasno skromni

Prilikom regrutovanja legionari bi komotno mogli da objave poster američkih marinaca na kojem piše: 'Ne obećavamo vam vrt pun ruža'. Naime, plata je skromna, kao i ostali dodaci, ali čini se da to nikome ne smeta, piše Business Insider. Uprkos obećanju vrlo grubog života i mogućnosti slanja u borbu bilo gde na svetu, i dalje se hiljade muškaraca prijavljuje svake godine.

Legionari mogu očekivati ​​da će ih poslati da čuvaju neka područja ili direktno u žaru borbe. Trenutno tako borave u Avganistanu i Maliju. Početna plata im je oko 1450 dolara i nema povišica prvih nekoliko godina. A da je reč o maloj svoti dovoljno govori poređenje s najnižom platom američkog vojnika, koja iznosi 1546 dolara, a koja automatski prelazi na 1733 dolara nakon šest meseci. Jedini veliki bonus u Legiji mogu naći ljubitelji pića, jer uvek ima više nego dovoljno alkohola. Čak i u ratnim zonama, legionari piju u slobodno vreme i poznati su po tome što mogu da popiju toliko da bi postideli i neke 'poštene alkoholičare'.

(Express.hr)