Miša Gleni, britanski novinar koji se specijalizovao za jugoistočnu Evropu, organizovani kriminal na svetskom nivou i sajber-sigurnost, ispričao je svoj susret s Nemom od Rokinhe, narko bosom koji je deo kokainske zarade preusmerio u socijalnu pomoć za 100 hiljada ljudi

Dan 10. novembar 2011. bio je vrlo značajan za stanovnike i vlasti Ria de Žaneira. Kada su se probudili, na televiziji se vrteo jedan te isti snimak. Urednici dnevnika, kako štampanih tako i televizijskih, očistili su rasporede i planirane objave kako bi mogli da se fokusiraju na jednu priču, piše Miša Gleni.

Nedugo nakon ponoći, tri policijske jedinice susrele su se s istim ciljem u nišanima - crna Tojota Korola. Nakon tučnjave i međusobnih optužbi, usmerili su svoju pažnju na zaključan gepek automobila. Celu je scenu osvetljivao snažan reflektor policijskog helikoptera, na oduševljenje obližnjih snimateljskih ekipa najgledanijih brazilskih informativnih kanala, Globa i Rekorda.

Histerija je dosegla vrhunac kada su savezni policajci iz gepeka izvukli visokog i mršavog, ošamućenog i dezorijentisanog muškarca. Nalazili su se na parkingu marine kraj lagune u srcu gradske Južne zone, gde se nalaze neke od najelegantnijih četvrti Rija. Policajci i novinari borili su se za fotografiju muškarca dok ga je jedan držao za kosu kako ne bi spuštao glavu.

To je bio trenutak nad kojim se Hose Mariano Beltrame, šef bezbednosti u brazilskoj saveznoj državi Rio, uprkos svom službenom putu u Berlin, mogao naslađivati. Mogao se i pohvaliti, ne po prv put, da njegova radikalna politika 'smirivanja' problematičnih četvrti - funkcioniše. Njegove su jedinice čistile gradske favele od droge i oružja vraćajući kontrolu nad tim područjima u državne ruke. Cela zemlja je mogla da gleda u budućnost znajući da će Svetsko fudbalsko prvenstvo i Olimpijske igre biti sigurne.

Muškarac iz gepeka u čitavom Brazilu poznat je kao - Nem da Rokinha. Nadimak je dobio po najvećoj faveli u Brazilu gde je rođen i odrastao, a doslovni prevod Rokinhe je 'mala farma'.

Nem je bio državni neprijatelj broj 1 u Riju. Šest godina je bio najv4eći bos prodaje droge u Rokinhi za koju policija tvrdi da je odgovorna za čak 60 posto prodaje svog kokaina konzumiranog u Riju.

Rokinha, koju su brazilske vlasti označile kao favelu koju treba 'pacifikovati', pripremala se za invaziju policijskih specijalaca. Cilj misije nije bio toliko da se zaustavi trgovina drogom koliko pronalazak i oduzimanje teškog naoružanja koje bande koriste od ranih 90-ih godina prošlog veka. Po obavljenoj misiji, temeljne policijske jedinice i javne službe poput jaslica, ambulanti i škola, trebale su stupiti na snagu.

Beltrame je simpatičan lik. Bivši viši pripadnik savezne policije ne pokazuje osobine koje Brazilci inače povezuju sa svojim političarima, poput gramzivosti. Kada je objašnjavao svoju motivaciju za smirivanje favela, vrlo je snažno kritikovao politiku države u prošlosti.



- Punih 50 godina država je zanemarivala favele. Ceo svet je znao da je Rio podeljen grad, s tim ostrvima kriminala. Svi znaju da moramo da okupiramo ta ostrva, a to nije ništa drugo nego otvoriti vrata formalnom gradu da uđe u neformalni. Taksisti to znaju, političari to znaju, sociolozi, novinari... svi. No, dok se nismo odlučili za pacifikaciju, to se nije učinilo - zbog politike i korupcije - rekao je Beltrame dodajući kako je favelama dopušteno valjanje u siromaštvu, korupciji, drogama i nasilju dok je država bila indiferentna u pružanju socijalne ili ekonomske sigurnosti.

Upravo je takvo lišavanje normalnih životnih uslova promenilo život Antoniu Francisku Bonfimu Lopesu , poznatijem kao Nem, daleke 2000. Kad je navršip 20 godina, radio je distribuirajući novine s TV rasporedom po Južnoj zoni. Upravo je tada njegova malena ćerkica razvila retku autoimunu bolest i njegova mala plata nije bila dovoljna za kompleksno lečenje koje joj je trebalo.

Jedina osoba od koje je mogao da pozajmi novac bio je bos favele, a kako bi otplatio dug, Bonfim je morao da napusti posao i počne da radi za kartel. U godinama koje su došle, postao je najmoćniji i najuspešniji narko bos u Riju.

Po njegovom odlasku u zatvor, Gleni je pisao Nemu tražeći od njega intervju. Pristao je. Priča koja je iz toga izašla je neverovatna: jednom kada se našao na samom vru, Nem je, zapravo, bio gradonačelnik, šef policije i ministar trgovine za zajednicu od 100 hiljada ljudi. Vodeći kokainsku prodaju kontrolisao je posao koji je podržavalo 1000 osoba. Takođr, deo kokainske zarade davao je za osnovnu socijalnu pomoć unutar savezne države. To je mogao da učini jer je vodio računa o računovodstvu i proračunu.
rokinha.jpg
Profimedia 


- Korpe hrane i podrška koju smo pružali vanškolskim aktivnostima, poput tajlandskog boksa ili časova kapoere unosili su se kao troškovi poslovanja. Ipak, sahrane, lekovi na recept ili plaćanje goriva onima kojima treba, a ne mogu sebi priuštiti, bili su troškovi sa strane - objasnio je Nem.

U nedostatku normalne policije, zakon je provodilo 150 naoružanih muškaraca, uglavnom tinejdžera i mladih adolescenata. Međutim, čovek lokalno znan kao 'Mestre' ili gospodar, odlučivao je o životu i smrti, i najčešće bi odabrao prvo. Pod njegovom vladavinom stopa ubistava pala je za dve trećine.

Bio je to delimično proračunat potez, delimično intuicija. Rokinha je bila toliko profitabilna za prodaju kokaina jer je okružuju tri najbogatije četvrti - Leblon, Sao Konrado i Gávea. Pretvarajući Rokinhu u najsigurniju i najatraktivniju favelu u Riju, posao je cvetao.

- Nije bio čovek od nasilja. Imao je politiku izbegavanja sukoba kad god je moguće i nije se suočavao s policijom. Upravo suprotno, bio je u kontaktu s njom kroz korupcijski odnos - ispričao je detektiv Barbara Lomba koji je strpljivo vodio istragu ilegalnih operacija u Rokinhi tokom četiri godine.

Nemova politika se isplatila. Rokinha je postala fiksna tačka svih turističkih ruta. Čak su i najveće brazilske pop zvezde, poput Ivete Sangalo i Klaudije Lete s veseljem uključile favelu u svoju turneju, povećavajući popularnost među brazilskim siromašnima. Političari, među kojima i bivši predsednik Luiz Inasio Lula da Silva i sadašnja Dilma Rusef, takođe su se rado pojavljivali u Rokinhi. I naravno, mlađa populacija iz okolnih kvartova srednjeg sloja u Rokinhu su dolazili da kupe kokain.

Beltrame je znao da će morati da 'pacifikuje' Rokinhu zbog njene simbolike i lokacije. Kako se približavalo Svetsko prvenstvo, pritisak je rastao. Ali, izuzimajući Nema iz jednačine karakter Rokinhe se promenio. Odnos između policije i stanovnika je u najbolju ruku neprijatan. U julu 2013., kada je grupa policajaca među kojima je bio i šef policije u Rokinhi ubila nedužnog ciglara, favela je planula gotovo do otvorene pobune.

Od tada narko kartel polako ponovo preuzima favelu. Znak toga su povremene razmene vatre s policijom. Stopa ubistava su i dalje na istorijsko niskom broju, ali porodično nasilje, silovanje, napadi i provale učetverostručili su se.

Međunarodni mediji su poslednjih meseci okupirani pričama o Riovoj nespremnosti za Olimpijske igre - sportski objekti još nisu sagrađeni i pojavila se velika zabrinutost oko hroničnog kanalizacionog zagađenja zalicva Guanabara gde bi se trebalo održati jedrenje. Brazilci veruju da će Rio, kao što je učinio prošle godine sa Svetskim prvenstvom, zgrabiti pobedu iz ralja poraza i pripremiti odličan spektakl.

Možda i hoće. Ali, zemlja je suočena s monumentalnom političkom i ekonomskom krizom koja vodi do rezanja proračuna na svim nivoima uključujući i onoj koja finansira sigurnost u Riju.

Beltrame se tako mora nositi s velikim izazovom sprečavanja izbijanja nasilja u favelama i širenja istog u turističke četvrti. Sa sve većim nepoverenjem građana prema policiji i rastu potražnje kokaina, deo Rija će sigurno osetiti nostalgiju za danima vladavine Nema od Rokinhe.

Tokom 28 sati, koliko je proveo s Nemom, Miša Gleni je dobio neviđeni uvid kako je neobrazovan, ali prirodno inteligentan čovek uspeo da kontroliše ogroman i kompleksan posao i manji grad i kako se nosio s dubokim moralnim dilemama koje su se, doslovno, radile - o životu i smrti.

(Guardian)