Nepostojanje bilo kakvih pisanih podataka o razvijenom naselju u dolini Misisipija dovelo je do stvaranja najrazličitijih teorija o tvorcima mesta s neverovatnim humkama

Kahokija je najmisteriozniji drevni grad Severne Amerike. A kako i ne bi to bio kad ima tajanstvene piramide, od kojih najveća može da se poredi čak i s Keopsovom, kao i drveni pandan Stounhendžu. Osim toga, iako je u 13. veku imao oko 40.000 stanovnika, skoro kao London tih godina, iznenada je iseljen oko 1400. godine.

Stanovnici Kahokije stvorili su impresivnu civilizaciju, ali nisu ostavili nikakve pisane tragove za sobom, pa nije poznato čak ni ime grada (sadašnji naziv je uspomena na indijansko pleme iz 17. veka). Upravo zbog nedostatka izvora, nagli uspon grada, a zatim i njegovo iznenadno iseljavanje inspirisali su najrazličitije teorije o njegovoj prošlosti - od toga da su ga stvorili Atlantiđani, vanzemaljci ili vikinzi, do toga da je opusteo zbog proročanstva vitezova templara.

Nepoznato i ime

Prema dostupnim arheološkim podacima, Kahokija, koja se inače nalazi pored današnjeg Sent Luisa, naseljena je početkom sedmog veka, u vreme uspona takozvane kulture Misisipija, da bi vrhunac dostigla oko 1200. godine, a zatim je naglo iseljena nepuna dva veka kasnije. U vreme zenita grad se prostirao na 16 kilometara kvadratnih i imao je oko 120 humki najrazličitijih veličina i oblika, od kojih je najveća takozvana Monaška humka, visoka 30 metara i na dnu široka 291 put 236 metara. Na tim humkama nalazile su se kuće i hramovi. Osim toga, grad je imao i drveni pandan Stounhendžu, koji bio postavljen tako da obeležava ravnodnevice, kratkodnevice i dugodnevice.
"Američke vlasti su želele da uklone Indijance sa svog puta, a ne da cene njihovu istoriju. Zakon o preseljenju Indijanaca iz 1830. zasnivao se na premisi da su Indijanci nomadi i divljaci i da ih treba oterati zapadno od Misisipija. Dokazi drevnog indijanskog grada, i to većeg od Vašingtona tog doba, pokvario bi te planove, pa niko o tome nije želeo ništa da čuje sve do druge polovine 20. veka", napisao je publicista Glen Hodžiz.

Kako kaže, istraživanja su započeta tek kad su pronađeni dokazi ljudskih žrtava.

piramide-templari-vanzemaljci-indijanci-arheolozi.jpg
Profimedia 

piramide-templari-vanzemaljci-indijanci-arheolozi.jpg
Profimedia 


Brutalna ubistva

"Najzanimljivije je bilo otkriće Humke 72, gde su pronađeni ostaci tela 53 žene i jednog muškarca, kao i četiri obezglavljena muška tela. To je bilo protivrečno verovanju o tome da su severnoamerički Indijanci živeli u egalitarnim zajednicama, gde se hijerarhija nije održavala brutalnim ritualima kao južno od Rio Granda. Da li je to značilo da je Kahokija bila carstvo poput onih koja su stvorile Maje ili Asteci? To je bila misterija koju je potrebno rešiti, ali o tom gradu nema nikakvih pisanih tragova. Ne znamo ništa, pa ni kako se zaista zvao. I sve što nam ostaje jesu pretpostavke", kaže Hodžiz.

Uprkos tome što je većina istraživača dokazala da je Kahokija delo severnoameričkih Indijanaca, mnogi su u to sumnjali.
"Iako su Indijanci bili jedini stanovnici Severne Amerike pre dolaska Evropljana, većina je smatrala da je nemoguće da su oni napravili takve impresivne spomenike i umetnička dela. Zato su počeli da spominju neku posebnu kulturu graditelja humki i tvrdili da su oni došli iz Evrope, da su bili Kelti, Rimljani ili Vikinzi. Neki su čak tvrdili i da su Indijanci poubijali pripadnike superiorne rase graditelja humki", pišu Biloine V. Jang i Melvin Leo Fauler u knjizi „Kahokija, metropola severnoameričkih Indijanaca“.

Naravno, takav odnos doveo je do stvaranja najrazličitijih teorija od kojih su mnoge žive i danas.

Posetioci iz svemira

"Dobrodušni posetioci iz svemira kontaktirali su s liderima naroda koji će stvoriti kahokijansku civilizaciju i ponudili im naprednu tehnologiju i ogromna znanja. Zahvaljujući tome stvorena je metropola, a humke su simbolizovale tu tehnologiju. Sve one su postavljene u liniji s kosmičkim telima i skupljale su energiju Sunca. Zato su u Kahokiji i bili posvećeni Suncu kao i u starom Egiptu. Metropola je procvetala brzo, ali je isto tako brzo i propala. Mislim da razlog nisu bili posetioci iz svemira, već prestanak komunikacije s njima. Njih je razočarala gramzivost i brutalnost elite, pa su ih ostavili na cedilu. Nestanak tehnologije doveo je do nagle propasti koja je završena ubijanjem elite i napuštanjem grada - tvrdi teoretičar zavere Ves Anak.

Upozorenje iz Evrope

Publicista i voditelj Skot F. Volter ima malo drugačiju teoriju. On veruje da su za propast grada odgovorni vitezovi templari. Prema njegovim tvrdnjama, u trenutku kad je Rimokatolička crkva 1312. zabranila Siromašne vojnike Hrista i Solomonovog hrama, ovaj mistični viteško-monaški red je već organizovao putovanja u Novi svet, mnogo pre Kristifora Kolumba. Kako Volter tvrdi, u to doba su templari poslali delegaciju stanovnicima Kahokije, s kojima su već sarađivali i s kojima su delili opsesiju geometrijom, i poručili im da će „uskoro stići beli ljudi i da je jedini način da prežive njihovu invaziju da se vrate u divljinu“. Oni su ih poslušali, veruje on, i napustili gradove. Osim ovih teorija koje nastaju uglavnom bez dokaza, postoje i tvrdnje pojedinaca da su celu kulturu Misisipija stvorili kineski istraživači, majanski trgovci, Feničani, pa čak i Atlantiđani, za koje tvrde da su se povukli na obale Misisipija posle propasti njihovog kontinenta.

Ljudske žrtve
ROĐACI ASTEKA

Arheolozi su u Kahokiji otkrili nekoliko primera žrtvovanja ljudi, što je znatno promenilo dotadašnja shvatanja o Indijancima.
"Ostaci ljudskih žrtava pronađeni su ispod temelja humki na kojima su sagrađeni hramovi, što je praksa koja je postojala u Polineziji, ali ranije nije otkrivena u basenu Misisipija. Takođe, to je bila česta praksa među Astecima. Međutim, astečka civilizacija nastala je nakon propasti kahokijske, pa je nemoguće da su oni stvorili severnoameričku metropolu. Doduše, ako se ima u vidu da astečke legende govore da su osnivači carstva stigli sa severa, postoji teorijska mogućnost da je etnička grupa koja je stvorila astečku kulturu pre toga uticala na stvaranje Kahokije", tvrdi naučnik Ričard Tornton.

Prvi zapis
ODUŠEVLJEN PRED DELOM

Prva osoba koja je napisala detaljni izveštaj o humkama Kahokije bio je Henri Brekenridž, advokat i istoričar, koji je do njih stigao istražujući preriju 1811. godine.
"Dok sam gledao humku, osetio sam zaprepašćenje kakvo se oseća ispred egipatskih piramida. Kakva čudesna gomila zemlje! Skupiti toliku masu zahtevalo je godine rada, kao i hiljade radnika", napisao je on po otkriću Monaške humke.