Iako je Nemačka privremeno ojačala kontrolu granica na jugu zemlje kako bi zaustavila priliv tražilaca azila, vlada te zemlje odlučna je u nameri da asimiluje one kojima dopusti da uđu u državu, prenosi američki list

Nemačka vlada namerava da ubrza proces za dobijanje azila i da u potpunosti integriše izbeglice u društvo jer one svojim obrazovanjem i veštinama mogu smanjiti pritisak na tržište rada u toj zemlji, ocenjuje američki "Njujork tajms".

Iako je Nemačka privremeno ojačala kontrolu granica na jugu zemlje kako bi zaustavila priliv tražilaca azila, vlada te zemlje odlučna je u nameri da asimiluje one kojima dopusti da uđu u državu, prenosi američki list.

Podsećajući da Nemačka očekuje dolazak oko 800.000 izbeglica do kraja godine, nemačka kancelarka Angela Merkel je, zajedno sa najvećim nacionalnim kompanijama, pokrenula kampanju o njihovom zapošljavanju u cilju bržeg integrisanja u društvo.

Ideja je, objašnjava "Njujork tajms", da se ne dopusti da oni postanu državni štićenici već da se omogući da oni doprinose državnoj ekonomiji.

Ne samo da Nemačka, kako dodaje list, ima dovoljno radnih mesta za pridošlice već se ona suočava sa penzionim i zdravstvenim troškovima usled sve starijeg stanovništva, a izbeglice iz Sirije su većinom obrazovani ljudi koji svojim veštinama mogu smanjiti pritisak na tržište rada.

Neke kompanije, među kojima su "Dojče Post" i proizvođač automobila "Dajmler" traže izmenu nemačkih zakona o radu kako bi se tražiocima azila omogućilo da se brže zaposle.

profimedia0258353398.jpg
Profimedia 

Nemačka kancelarka već se sastala sa nosiocima nemačke industrije i najavila da će se proces za dobijanje azila ubrzati i olakšati onima kojima se dopusti da ostanu u zemlji kao radna snaga.

Uz to će, prenosi "Njujork tajms", biti potrošeno dodatnih dve milijarde evra za učenje nemačkog jezika, koji je jedan od najvažnijih uslova za dobijanje posla.

Iako su četiri najveće nemačke asocijacije poslodavaca saopštile da podržavaju vladinu odluku o privremenom usporavanju priliva kako bi se izbeglo preoterećivanje sistema za dobijanje azila, one su istakle da treba ubrzati proces zapošljavanja izbeglica i omogućiti im učenje jezika i drugih veština.

U zajedničkom saopštenju organizacija, koje predstavljaju stotine hiljada kompanija, navodi se da je to "najbolji način za potpunu integraciju".

Građani u strahu

Međutim, pojedini stanovnici Nemačke strahuju od gubitka radnog mesta i smanjenja plata zbog priliva izbeglica u zemlju.

Tako je nedavno predsednica desničarske stranke "Nacionalni front" u Francuskoj Marin Le Pen optužila Merkelovu da ohrabruje imigraciju kako bi "regrutovala robove".

Sa druge strane, političke pristalice nemačke kancelarke i mnoge kompanije dolazak izbeglica vide kao priliku za zapošljavanje motivisanih, mladih osoba.

- Izbeglice se ne posmatraju samo kao žrtve već kao potencijalni doprinosioci društvima i ekonomijama u budućnosti - objašnjava politička saradnica u Evropskom institutu za migracionu politiku Elizabet Kolet.

Naime, nezaposlenost u Nemačkoj u kojoj živi 82 miliona stanovnika, pala je najnižu tačku u poslednjih 30 godina i iznosi 4,6 odsto, a slobodno je skoro 597.000 radnih mesta u oblasti zdravstva i pružanja nege, inženjerstvu, stolarstvu, restoranima brze hrane.

Analitičari smatraju da se Nemci i ostali evropski državljani ne zapošljavaju na tim poslovima jer im, s jedne strane, nedostaje iskustvo i obrazovanje, a s druge, ne žele da rade na takvim mestima.

Takođe, nedostatak radne snage postoji uprkos tome što je desetine mladih iz Grčke, Španije i drugih zemalja, koje potresa ekonomska kriza, došlo u Nemačku u potrazi za poslom.

- Ne vidimo da postoje ikakvi dokazi da će izbeglice nekome ukrasti posao - zaključuje stručnjak za tržište rada u Savezu uduženja nemačkih poslodavaca Aleksander Vilhem.