VAŠINGTON POST U BEČU O VELIKOJ PREVARI: Ni Sirijci ni izbeglice, već kriminalci i ISIL džihadisti

Američki Vašington post piše da se među desetinama hiljada sirijskih izbeglica kriju brojni kriminalci iz zemalja od Maroka do Indije, kao i simpatizeri terorističke Islamske države, koji odbacuju identitet i kupuju lažne sirijske pasoše da bi lakše ušli u EU

Među njima su dobro obučeni Iranci koji govore Farsi i tvrde da su članovi progonjenih Jazida iz Iraka. Tu su Indijci koji ne govore arapski, ali kažu da su iz Damaska, Pakistanci, Albanci, Egipćani, Kosovari, Somalijci i Tunižani, svi iz zemalja sa puno siromaštva i nasilja, ali u kojima se ne vodi rat.

Ne treba da iznenadi što se mnogi migranti pretvaraju da su neko drugi. Nagrada je, na kraju krajeva, mogućnost boravka i rada u Evropi.

Lideri Nemačke i drugih evropskih država kažu da su spremni da dodele azil legitimnim izbeglicama iz zemalja kao što su Sirija, Irak i Eritreja, a izdaju oštra upozorenja da će odbiti mnoge ekonomske migranate koji hrle preko njihovih granica.

"Ono što vidimo ovde nema nikakve veze sa traženjem utočišta i sigurnosti", rekao je u ponedeljak austrijski ministar unutrašnjih poslova Johan Mikl-Lajtner. "To nije ništa drugo do oportunizam."

Mnogi od azilanata govore novinarima i humanitarnim radnicima da su iz Sirije, čak i ako nisu, pod pretpostavkom da će sirijski obućar koji beži iz bombardovanog Alepa biti dobrodošao, dok kompjuterski programer sa Kosova neće.

Poznato je da na putu mnogi koji nisu iz Sirije cepaju svoje prave pasoše u Turskoj i nabavljaju lažne.

Nekoliko novinara, od kojih je jednom maternji jezik arapski, našli su na železničkoj stanici u Beču dosta pridošlica, čiji se akcenti ne podudaraju sa njihovim pričama, koje nemaju smisla.

U ovoj ljudskoj reci našli su se sumnjivi likovi, registrovani kriminalci, simpatizeri ISIL i par momaka iz Faludže, jedan sa svežom ranom od metka, koji se zbunio kada je upitan o svom zanimanju.

"Vojska", rekao je jedan. Njegov prijatelj ga je ispravio. "Mi smo svi vozači".

Izbeglice kažu da se falsifikovani sirijski pasoš može kupiti na turskoj granici za 200 dolara. Novinar britanskog Dejli Mejla kupio je u Turskoj sirijski pasoš, ličnu kartu i vozačku dozvolu za 2,000 dolara sa imenom stvarnog čoveka ubijenog u sukobu.

Austrijski bezbednosni zvaničnik, koji je govorio pod uslovom anonimnosti, kaže da crno tržište za sirijske pasoše takođe raste i u Hrvatskoj, Srbiji, Mađarskoj i Austriji.

Postoji dovoljno onih koji se pretvaraju da su Sirijcu, što izaziva proteste pravih stanovnika te zemlje. Sirijske ratne izbeglice kažu da im je Evropa ponudila dobrodošlicu, ali da će se zbog zloupotreba ta dobrodošlica brzo istopiti, ako već nije.

"Pogledajte ove ljude, šta oni ovde rade? Mi smo ti koji bežimo od rata i klanja, a sada oni oduzimaju naš prostor ", kaže 62-godišnji Mustafa, iz Sirije. On je prišao da pomogne ženi koja je padala u nesvest, ostavivši grupi Avganistanaca priliku da preskoče mesto u redu.

"Ne razumem - mislili smo da su Evropljani pozvali Sirijce poput nas", rekao je jedan od Mustafinih saputnika.

***

U Bečkoj stanici Vestbahnhof, tesno stisnuti ljudi su stajali u redu za prozorima šaltera. Dani teškog putovanja su iza njih. Svi imaju jedan cilj: Nemačka.

Na pitanje novinara odakle su, muškarci odgovoraju: "Mi smo iz Sirije".

Kada novinar prebacuje na severnoafrički dijalekat, ljudi se smeju nervozno. "Mi smo Alžirci", priznaju.

Hamza, 27, je iz Alžira. "Ja sam ilegalni doseljenik, ne izbeglica", rekao je. "U mojoj zemlji, jedino što možete da radite je rasturanje droge ili kriminal. Tako da sam bio u zatvoru nekoliko puta, zbog droge, a takođe zbog pokušaja da ubijem drugog momka".

Hamza i njegovi prijatelji su išli preko Turske, jer je švercerski put preko Sardinije zatvoren.

"Leteli smo za Istanbul, potom autobusom u Izmir.Tu smo uništili naše pasoše i pomešali se sa sirijskim izbeglicama. Onda smo brodom iz Izmira otišli u Grčku, odatle preko Makedonije, Srbije, Mađarske smo stigli u Beč", rekao je.

Da li se Hamza oseća krivim? Nimalo.

"Stvarno je lako da putujem sa ovim izbeglicama. Do sada smo dobili doček, hranu i sklonište"

Zajedno sa Tunižanima, Marokancima i Libijcima igra istu igru.

"Dakle, kada nas neko pita, gde živiš? Kažemo Damask. Odakle smi? Odgovor je Sirija".

Austrijski volonter na železničkoj stanici, Hišam Fares, je libijskog porekla i pomagao je azilantima kao prevodilac.

"Postoje ljudi koji pokušavaju da iskoriste situaciju. Upoznao sam Egipćane koji su tvrdili da su Sirijci, ali njihov dijalekt je egipatski. Takođe sam upoznao ljude iz Maroka, Alžira, Tunisa i Libije, koji svi prvo lete u Istanbul, a potom idu u Izmir, gde uništavaju pasoše ", kaže Fares.

"Takođe sam sreo Palestince koji žive u logorima u Libanu, a sada tvrde da su iz kampa Jarmuk u Siriji. Mnogi od njih su rekli da imaju porodicu u Nemačkoj i da samo koriste ovu priliku da konačno dobiju azil."

"Većina tih ljudi kaže da su izgubili svoje pasoše", dodao je Fares. "Tužna stvar je da će cenu platiti oni Sirijci koji zaista beže od rata."

Druga grupa muškaraca, stoji u redu za besplatnu hranu, govore engleski među sobom, ali sa indijskim akcentom.

Jedan je rekao da se zove "Hasan."

"Odrasli smo u Siriji, naši očevi su radili tamo mnogo godina", rekao je Hasan.

Kaže da je radio u Siriji, u banci, u Damasku.

Kada je im se novinar obratio na arapskom i pitao gde su živeli u Damasku, nisu mogli da kažu i rekli su "Ne arapski, samo engleski."

Onda su se izvinili i izgubili.

***

Suočavanje sa masom lažnih migranata nateralo je evropske vlasti traže da ojačaju kontrolu naročito na kapijama poput Grčke i Italije. Frontek, agencija Evropske unije za kontrolu granica, povećaće broj prevodilaca koji mogu da procene akcente i sa unakrsnim pitanjima otkriju prevarante. Frontek će udvostručiti svoje osoblje u Grčkoj na najmanje 140 ljudi, ali priliv migranata u Grčku je toliki da se mnogi prevaranti provlače.

Većina ekonomskih migranata i ratnih izbeglica kažu da su u Beč stigli bez pokazivanja ijednog dokument vlastima - niti su se fotografisali, niti dali otiske prstiju niti bili podvrgnuti biometrijskim merenjima.

(Autori: Souad Mekhennet, William Booth / Washington Post - priredio M. Đorđević)