Najveće šanse za dobijanje azila imaju državljani Sirije, Eritreje i Iraka dok ostali u najvećem broju slučajeva moraju da napuste teritoriju zemlje u koju su došli

LUKSEMBURG - Države EU moraće da budu delotvornije u deportaciji tražilaca azila kojima on nije odobren. Ta poruka treba da posluži kao obeshrabrenje onima koji kreću ka EU. To je jedna od glavnih odluka sa sastanka ministara unutrašnjih poslova EU u Luksemburgu gde su usvojili i mere i akcioni plan o “politici povratka”.

“Veće potvrđuje da je koherentna, verodostojna i delotvorna politika u vezi s povratkom onih državljana trećih zemalja koji ilegalno borave na teritoriji EU, poštujući ljudska prava i dostojanstvo tih ljudi, ključan deo sveobuhvatne migracione politike”, kaže se u zaključcima sa sastanka.

U raspravi o izbegličkoj krizi često se čuju kritike da mnoge izbeglice privlači da dođu u EU, iako se zna da su mnogi od njih zapravo ekonomski migranti. Nemačka je najavila da će ubrzanom procedurom vraćati one koji nemaju osnova za azil, odnosno, dolaze iz država gde im ne preti neposredna opasnost po život kao pripadnika određene zajednice.

Evropska komisija je, međutim, upozorila da mnoge države članice slabo sprovode odluke o napuštanju teritorije koje su izdate onima čiji je zahtev za azil odbijen. Takvih je prošle godine navodno bilo gotovo pola miliona, ali je samo u 40 odsto slučajeva i sprovedena odluka o napuštanju teritorije ili deportaciji. To je omogućilo mnogima da ostaju ilegalno ili da traže azil u nekoj drugoj EU članici, ili da se jave pod drugim imenom.

Za sada najveće šanse za dobijanje azila imaju državljani Sirije, Eritreje i Iraka. Ostale čeka brže rešenje zahteva za azil i u većini slučajeva deportacija. To će pogotovo biti slučaj s državljanima Srbije, Kosova i Albanije, jer su te države na spisku sigurnih država porekla, navodi "Jutarnji list".

Države koje ne prihvate neuspešne tražioce azila izgubiće finansijsku pomoć EU, a one koje imaju viznu liberalizaciju rizikuju vraćanje viznog režima.

(Jutarnji list)