Brisel zahteva od Zagreba gonjenje svih ljudi koji javno poriču fašističke i nacističke zločine. Zakon postoji i predviđa oštre kazne, ali se već tri godine izbegava njegova primena

ZAGREB - Evropska komisija (EK) naredila je Hrvatskoj da kriminalizuje umanjivanje i negiranje nacističkih i fašističkih zločina, što je inače vrlo česta pojava u toj zemlji.

Komesarka EU za pravosuđe Vera Jourova, navodi Jutarnji list, zapretila je da će EK pokrenuti postupke prema onim članicama koje ne sprovode odluku Saveta Evrope iz 2008. o suzbijanju određenih načina izražavanja rasizma i ksenofobije. Ona je prozvala niz članica EU, među kojima i Hrvatsku, zato što u zakonodavstvu nisu jasno kriminalizovale negiranje Holokausta.


Čuđenje ministarstva

Međutim, piše Jutarnji, u Ministarstvu pravosuđa Hrvatske na ovo su reagovali sa čuđenjem.
- Evropska komisija je 2014. pozvala ministarstvo da joj dostavi pojašnjenja o uključivanju odluke Saveta Evrope u hrvatsko kazneno zakonodavstvo. Istog meseca ministarstvo je poslalo u Brisel objašnjenje da je Hrvatska u Kazneni zakon, na snazi od 2013, ugradila odredbe iz te odluke - rekao je Sergej Abramov, portparol Ministarstva pravosuđa za Jutarnji.

Kako navodi, Kaznenim zakonom se poricanje genocida i zločina protiv čovečnosti kažnjava zatvorom do tri godine.

Međutim, u Evropskoj komisiji za Jutarnji su rekli da je problem s Hrvatskom u tome što zakon ne sankcioniše specifično negiranje i umanjivanje fašističkih i nacističkih zločina.


Nekažnjeni zločini

- Dok je za Evropsku komisiju problem opštost kaznenih normi, iz ovdašnje perspektive problem je izbegavanje njihove primene. Iako primera javnog podsticanja na nasilje i mržnju u hrvatskoj praksi i te kako ima - na fudbalskim stadionima, koncertima, a pogotovo na internet portalima, društvenim mrežama i skupovima i tribinama na kojima se jasno tvrdi da je ustaški logor u Jasenovcu bio tek radni logor, u hrvatskoj sudskoj praksi u protekle tri godine nije se dogodilo ništa. Državno tužilaštvo, koje je po službenoj dužnosti obavezno da pokreće krivične postupke za dela javnog podsticanja na nasilje i mržnju, to ne čini ili čini tek nakon pritisaka - piše Jutarnji.

Kazneni zakon
PODSTICANJE NA MRŽNJU

Članom 87 Kaznenog zakona, dodaju, definisan je zločin iz mržnje, dok je članom 325 definisano „javno podsticanje na nasilje i mržnju“. Zakonom je za organizatora i vođe grupa koji čine navedena dela propisana kazna zatvora od šest meseci do pet godina, dok oni koji javno odobravaju, poriču ili umanjuju genocid, zločin agresije, zločin protiv čovečnosti i ratni zločin mogu provesti u zatvoru do tri godine.