Iako na prvi pogled izgleda poput svih ostalih terorističkih bombaških napada širom Bliskog Istoka, stručnjaci tvrde da se radi o još jednom koraku bliže ka ostvarenju 1400 godina starog proročanstva

Dvostruki napad u Turskoj koji je obeležio prošli vikend, u kojem je poginulo najmanje 97 ljudi, mogao bi biti znak upozorenja za ono što nas očekuje. Turska bi mogla postati žarište i epicentar krvave bitke naroda, a kao pobednik bi iz nje mogla izaći samoproglašena Islamska država.

Dok turske vlasti za napade okrivljuju Islamsku državu, državljani Turske okrenuli su se protiv vlasti i predsednika Erdogana, optužujući ga da nije uspeo u odbrani i osiguravanju sigurnosti u zemlji. Smatraju da podstičući nasilje pokušava da skupi političke poene i glasove.

Stručnjak za Bliski Istok, dr. Denis Dragovic, počasni član Sveučilišta u Melburnu rekao je za News.com da Islamska država ima ambiciozan plan širenja od Afrike do Bangladeša u sledećih 5 godina, a njihov modus operandi je širenje straha među narodima.'Oni ne traže dugoročnu vladavinu, već teže ka što bržoj ekspanziji, a podsticanje nestabilnosti u zemlji je ključ njihovog uspeha", smatra dr. Dragović, dodajući da jedino Islamska država ima koristi od novonastale situacije u Turskoj.

Sirija i Irak su savršeni primer. Oslabljene razdorom i nasiljem, države su dozvolile džihadistima da šire svoj samoproglašeni kalifat. Nastavak vojne ofanzive u Turskoj smanjio bi napetosti kao i aktivnosti ekstremističke gupe u Siriji.

IS Tursku vidi kao legitiman cilj zbog turskih napada na vojne baze Islamske države kao i zbog prekida spoljne trgovine.Nasilje bi takođe doprinelo uspostavljanju uporišta terorističke grupe u Turskoj i približavanju ka ostvarenju 1400 godina starog islamskog proročanstva koje kaže kako će doći do rata koji će se voditi kod mjesta Dabik, koji je trenutno pod kontrolom Islamske države, protiv Rima koji se smatra simbolom zapada.

Pobednici iz tog rata postaće osvajači Konstantinopola, Carigrada, odnosno današnjeg Istanbula, stoji u proročanstvu. Istanbul koji je nekada bio središte hrišćanstva postao je islamski grad nakon širenja Osmanskog carstva odnosno, nakon muslimankog osvajanja.

U modernom dobu, Turska služi kao primer sekularne države, ali sve je više uvučena u islamski sukob, rat koji besni u Iraku i Siriji .Dr. Dragovic smatra da je upotreba verskih motiva u vođenju spoljne politike, element na koga Zapad ne računa.

Turski premijer Ahmet Davutoglu nakon napada u Turskoj odrekao je mogućnost da je došlo do bezbednosnih propusta i odbacio mogućnost da bi u Turskoj mogao početi građanski rat.

"Ovaj napad neće Tursku pretvoriti u Siriju", rekao je turski premijer. No, činjenica je da turski narod odgovonim za napad smatra turskog predsednika Erdogana i naziva ga ubicom, dok od ranije smatraj da uživa preveliku moć.

"On smatra da je Sultan 21. veka", reako je za Erdogana sirijski predsednik Bašar al-Asad, prozivajući ga odgovornim za situaciju u Siriji, jer je dopustio borcima Islamske države prelazak zajedničke granice.