Ukoliko čovečanstvo ne smanji količinu ugljen-dioksida koji oslobodi, određeni regioni širom sveta mogli bi da postanu neodrživi za ljudski život

Region Bliskog istoka, koji svetu obezbeđuje ogroman deo energenata, mogao bi da postane previše topao da bi ljudi mogli u njemu da žive zbog emisije gasova od sagorevanja tog goriva, upozoravaju autori zapanjujućeg novog istraživanja o klimatskim istraživanjima.

Ukoliko čovečanstvo ne smanji količinu ugljen-dioksida koji oslobodi, određeni regioni širom sveta mogli bi da postanu neodrživi za ljudski život. Džeremi Pal sa Univerziteta Lojola i Elfatih A. B. Eltahir objavili su u časopisu Nature: Climate Change istraživanje, o kom je prvo izveštavao Njujork tajms, kako će rastuće globalne temperature uticati na život u regionima, poput Bliskog istoka, u kojima je već sada izuzetno toplo.

Njihov zaključak je da ako se narednih decenija ne sprovedu ozbiljne reforme i smanji emisija ugljen-dioksida, Bliski istok će redovno trpeti ekstremne vrućine koje će onemogućiti ljudski život.
cene-poskupljenje-pasulj-ulje-secer-susa-zega.jpg
Foto: Shutterstock

Istraživanje je sprovedeno poredeći uobičajeni model oslobađanja ugljen-dioksida tokom narednih osam decenija sa toplotom koju ljudski organizam može da izdrži. Pitanje je bilo samo koji model za emisiju gasova koristiti - da li će se čovečanstvo sabrati i početi da pazi ili će nastaviti da izbacuje ogromne količine ugljen-dioksid u atmosferu. Zato su uzeli neke od scenarija koje su Ujedinjene nacije odredile kao standardizovane modele nazvane "Representative Concentration Pathways", odnosno RCP, koji predstavljaju moguće modele ljudskog ponašanja, odnosno emitovanja ugljen-dioksida, u narednih 85 godina.

Za svoju studiju, Eltahir i Pol su koristili dva buduća scenarija. Prvi, nazvan RCP 4,5, koji predviđa da će čovek uložiti napore u smanjivanje emisije gasova za efektom staklene bašte. Drugi scenario, nazvan 8,5, je model koji predviđa da ljudi neće ništa preduzeti i da će se oslobađanje ugljen-dioksida nastaviti kao i dosad. Takođe, odredili su tačan nivo toplote i vlažnosti koju čovek možda preiživi na dnevnoj bazi. Odredili su da bi gornja granica za život ljudi u nekom području bila šest sati dnevno sa temperaturom preko 35 stepeni. Sve preko toga bi „verovatno bilo previše čak i za najspremnije ljude“.

Postavivši svoje parametre, naučnici su odredili da bi u slučaju modela RCP 8,5 (onog u kom čovek ne čini ništa) velika područja Bliskog istoka, posebno oko Crvenog mora i Persijskog zaliva, postala nenaseljiva. Osim velike emisije ugljen-dioksida, naučnici daju još neke razloge. Region prirodno ima vrlo malu oblačnost, kao i nizsku stopu „albeda“, termin koji opisuje koliko se sunčeve svetlosti odbija nazad u atmosferu. U ovoj „super vrućoj“ budućnosti, bilo bi izuzetno opasno provoditi vreme napolju.

„Čak i najosnovnije spoljne aktivnosti biće veoma teško obaviti“, objašnjavaju autori istraživanja, a okupljanja na ulicama, kao i masovni hadžiluk, postala bi veoma opasna i imala teške posledice.

(RTS)