GEJ FRANCUSKINJA PROMENILA STRANU: Tokom Drugog svetskog rata izdala zemlju i postala zli SS agent!

To je bio poseban aspekt njenog života koji je ne samo targetirao za diskriminaciju u francuskom sportu, već je zbog toga postala primarni kandidat za nacističko regrutovanje

Violeta je živela pod svojim sloganom: "Sve što muškarac može i Violeta može!"

Međutim, njen najomiljeniji sport i verovatno jedno od njenih najvećih atletskih dostignuća bilo je kada je postala šampion u auto trkama. Većina žena u Francuskoj 1920. godine nije ni znala kako se vozi auto, a kamoli da se trkaju u njima.

Ona je naučila da vozi tokom Prvog svetskog rata, kada je služila kao medicinska sestra. Tokom posebno jezive bitke kod Verdena, njoj je poveren volan ambulantnih kola. Od tog trenutka, Violeta se navukla na adrenalin i brzinu koji joj otvoren put pruža.

Godine 1927., Violeta se takmičila na Bol Doru, 24-časovnoj trci izdržljivosti u Francuskoj. Ne iznenađuje da je pobedila.
Ona je bila toliko posvećena trkama da je uradila dvostgruku mastektomiju kako bi uspela da uđe u manje i brže automobile.

Njen život izvan sporta je isto tako privlačio pažnju. Bila je poznata po tome što se retko kada pridržavala pravila - nosila je mušku odeću, imala kratku frizuru, psovala je i pušila cigarete.

Ona je otvoreno bila gej pariskog društva. Posećivala je mnoge popularne noćne klubove i bila je prijatelj sa važnim političkim ličnostima, poznatima, ali i debitantima. To je bio poseban aspekt njenog života koji je ne samo targetirao za diskriminaciju u francuskom sportu, već je zbog toga postala primarni kandidat za nacističko regrutovanje.

1928. godine, samo godinu dana nakon što je osvojila Bol Dor i postala nacionalno blago Francuske - zabranjeno joj je da učestvuje na Olimpijskim igrama 1928. godine, od strane francuske ženske atletske federacije. Oni su naveli njen nedostatak morala i "biseksualni" način života, kao i njenu odluku da nosi muška odela - kao odlučujuće faktore. Violeta je probala da se žali na ovu odluku u francuskim sudovima, ali njen slučaj je odbačen. Ona je bila slomljena, verovala je da je njena karijera završena.

Ubrzo nakon toga, otvorila je prodavnicu auto delova u Parizu i pravila je trkačke automobile. Međutim, tada je došlo vreme "Velike depresije" i ona je bila primorana da zatvori voju radnju. Davala je časove vožnje i časove tenisa kako bi ostala "na površini".

Nekako, Adolf Hitler je čuo za odluku Ženskog Atletskog saveza Francuske da ne dozvole Violeti da se takmiči na Olimpijskim igrama. On je osetio priliku i uronio i "napad".

Krajem 1935. godine, bivši trkački rival i tajni nacistički agent Gertruda Haneker prišla je Violeti sa zahtevom da pristupi zloglasnim SS-u nacističke Nemačke i špijunira svoj narod u Francuskoj. Violeta, koja se osećala izdanom i gladna za osvetom, prihvatila je ovu ponudu. Nedugo zatim, pozvana je od strane Hitlera kao VIP ličnost da prisustvuje Olimpijskim igrama 1936. godine u Berlinu.

Violetin prvi zadatak kao SS-ov tajni agent, bio je da prikupi informacije o francuskim vojnim planovima. Kasnije je prikupljala informacije o Upravi za specijalne operacije, britanskoj organizaciji koja je pomagala francuski pokret otpora. Informacije koj eje donosila bile su jako bitne za uspeh Nemačke invazije na Pariz 1940. godine.

Nakon okupacije nacističke Nemačke, Violeta je unapređena iz tajnog agenta do javno priznatog agenta Gestapa. Njen novi zadatak bio je da "skine" francuski Pokret otpora i ispita zarobljenike. Violeta, koja je već bila u svojim 50-im godinama, idalje je posedovala fizičku znaku, postala je poznata po svojim brutalnim mučenjima i dobila nadimak "Hijena Gestapa".

Violeta je od proslavnjene sportistkinje u Francuskoj postala najstrašniji i najomraženiji francusko-nacistički agent. U aprilu 1944. godine, Violeta je ubijena u svom automobilu od strane francuskog Pokreta otpora, kada je krenula da se provoza.

Violeta je živela životom punim protivrečnosti - ona je bila otvoreni član LGBT zajednice, a takođe se borila za naciste, iste ubilačke grupe koja je proganjala i ubila na hiljade homoseksualaca. Ali opet, pravila i tradicije nikada nisu diktirale odluke koje je ona donosila, bez obzira koliko su bile brutalne i smrtonosne.

(All Day)