Iranske vlasti smatrali da treba imati mogućnost uzvraćanja u slučaju da Iračani upotrebe nuklearne rakete

Iran sprovodi dogovor postignut u julu sa svetskim silama čija je svrha suzbijanje nuklearnog programa kako bi se smanjili strahovi zapadnih zemalja da će ova zemlja napraviti atomsku bombu.

Tokom pregovora, Iran je tvrdio da je svrha nuklearnog programa isključivo mirnodopska. Međutim, u intervjuu za iranski časopis posvećen nuklearnim temama, bivši iranski predsednik Akbar Hašemi Rafsandžani je rekao da su zvaničnici razmišljali o zastrašujućoj sposobnosti nuklearnog programa kada je on pokrenut, ali je ustrajao na tome da se to nije nikad ostvarilo, objavila je Hina a prenosi Dnevnik.hr.

"Kad je program pokrenut, bili smo u ratu. Smatrali smo da treba imati mogućnost uzvraćanja u slučaju da neprijatelj upotrebi nuklearno oružje. To je bilo naše razmišljanje, ali nikada nije postalo realnost", rekao je Rafsandžani u intervjuu koji je objavila državna novinska agencija IRNA u utorak.

Iran se borio u razornom osmogodišnjem ratu protiv Iraka osamdesetih. Irački diktator Sadam Husein, imao je nuklearni program za vreme rata. On nikad nije razvio nuklearno oružje ali je upotrebio hemijsko oružje kasnije u ratu.

"Naša temeljna doktrina je uvek mirnodopski nuklearni program, ali nikad nas ne napušta misao da ako bismo jednoga dana bili ugroženi i ako bi bilo nužno, morali bismo biti sposobni ići drugim putem", rekao je Rafsandžani.

On je dodao da je putovao u Pakistan kako bi se sastao s Abdulom Kadirom Kanom, autorom pakistanskog programa nuklearnog oružja, koji je kasnije pomogao Severnoj Koreji da razvije bombu, ali da se ipak s njim nije uspeo sastati.
Kan je bio u središtu velikog skandala oko širenja nuklearnog naoružanja 2004. kad je priznao da je prodavao nuklearne tajne Iranu, Severnoj Koreji i Libiji.

(Dnevnik.hr/Hina)