Ako SAD ovakve provokacije budu sprovodile kao ustaljenu praksu, moguće je da će Kina na ostrvima rasporediti i svoje borbene avione

Nazivajući upad američkog broda USS Lasen uobičajenom pojavom je dodatna provokacija na već drsko ponašanje SAD protiv Kine u Južnom kineskom moru. Ovo samo znači da se kod ostrva koje kontroliše zvanični Peking može očekivati pojava još nekoliko maeričkih ratnih brodova. Ako se to dogodi Kina će morati da ubrza kontramere, a samim tim će se situacija pogoršati po SAD, piše ugledni list Global Times.

"Ako se ovakve provokacije nastave, kineski ratni brodovi će morati da se uključe u direktnije sučeljavanje sa američkim "kolegama" u Južnom kineskom moru. Peking bi u tom slučaju bio primoran da po ubrzanom postupku militarizuje sporna ostrva kako bi mogao da se i vojno suprodstavi Vašingtonu u tom regionu", navodi GT.

Prema njihovim rečima ako SAD ovakve provokacije budu sprovodile kao ustaljenu praksu, moguće je da će Kina na ostrvima rasporediti i svoje borbene avione. Kina je ponovila da ta ostrva služe u civilne svrhe i da podržava ekonomski razvoj celog područja oko Južnog kineskog mora. Kina nema nameru da militarizuje taj region, ali SAD prisiljavaju Peking da ipak tako nešto i uradi.

Kako dalje piše Global Times američki vojni stratezi su toliko zatucani da ne mogu da sagleda veliku sliku već neguju iluziju da mogu da pokazuju svoju moć tako što šalju ratni brod u Južno kinesko more.

"Teško je poverovati da ovi kratkovidi štreberi ne uzimaju u obzir da će Kina odgovoriti, kao da Peking nema karte na koje može da igra. Vašington bi trebalo da ima u vidu da nije poželjno da Kina ova ostrva preinači u svoje ispostave kako bi se pozabavila upadom američkih ratnih brodova. Čak i u najgorem scenariju, ako Kina odluči da militarizuje ova ostrva, šta bi Amerika mogla da uradi? Možda će američki predsednik Barak Obama imati sve, sve osim hrabrosti da vodi pravu bitku sa Kinom za ova mala ostrva", navodi Global Times.

List navodi da bi Amerikanci trebalo da znaju da kada je u pitanju centralni interes Kine, da njihova namaera da sačuvaju strateške interese nema nikakve šanse protiv namere Pekinga da sačuva svoj integritet i suverenitet.

"Nakon pokazivanja mišića i hvaljenja vpojnom moći na kineskom pragu, Vašington bi trebalo da zna kada da stane. Dosta je bilo", zaključio je list.

KINESKA VOJNA MOĆ

Trebalo bi podsetiti da je Kina počela sa nemilosrdnom politikom potrošnje za vojni budžet koja poslednje godine iznosi od 12.2 odsto. Prema zvaničnim podacima Kina ima vojni budžet od 126 milijardi dolara, ali bi nezvanično mogao biti i veći.

Veličina kineske vojske je, pa moglo bi se slobodno reći, zastrašujuće velika. Naime aktivnih vojnika ima 2.285.000 dok rezervne snage broje 2.300.000 ljudi.

Kina je, kako se navodi, veoma uspešna u "krađi" osetljive i moderne tehnologije poput njihovog skorog "interesovanja" za F-35

(GlobalTimes/P.L.)