RUSKI LIBERALNI PORTAL OTKRIVA: Zašto se ne podnose Putin i Obama

Obama ne zna mnogo o ruskoj istoriji i uopšte ne želi da se u nju udubljuje. Ona međutim može da objasni nešto što se ne može izračunati: ruske ambicije i ruske frustracije, i nedokučivu reakciju kada su sve te ambicije zaustavljene, kaže profesor Vladislav Zubok

Koji su najvažniji događaji koji su najviše uticali na odnose SAD i Rusije u 2015?

- Daleko najdramatičniji događaj u 2015. je pojava ruske vojske u Siriji, koja je pomerila žižu rusko-američkih odnosa sa Ukrajine na Bliski istok. To je bilo iznenađenje za SAD. Ali, to nije trebalo da bude tako. Mislim da Sjedinjene Države postaju žrtva sopstvenog shvatanja šta Rusija može, a šta ne može da uradi. Dakle, njihova prva reakcija je bila: "Oh, oni to mogu!" Onda je sledilo: "Oh, kako se usuđuju da to učine!?" A onda su počeli da dele savete iz sopstvenog iskustva u Iraku i Avganistanu: "Nemojte, Rusi: naći ćete se u živom blatu bićete ubijeni."

Dakle, direktan vojni angažman Rusije u Siriji zaokupio je punu pažnju američkih stručnjaka: Uprkos smeru prema Kini, Bliski Istok ostaje najvažniji strateški prioritet SAD, mnogo važniji od Ukrajine, iako im ona ostaje glavna preokupacija.

Kako će po vašoj proceni direktna intervencija Rusije u Siriji imati na odnose Moskva-Vašington?

- Jasno je da, na osnovu onoga što je Putin nedavno rekao na skupu VALDAI kluba, on stalno vrši pritisak na SAD radi ponovnog razmatranja odnosa SAD i Rusije. Na primer, on je pokrenuo pitanje propuštenih prilika za saradnju na kraju Hladnog rata ili posle terorističkog napada u septembru 2001.

Rusija se i dalje bori sa posledicama raspada Sovjetskog Saveza i kraja Hladnog rata, a od samog početka, rusko rukovodstvo je očekivalo da oni igraju ulogu saveznika ili partnera Sjedinjenih Američkih Država. Ali SAD nisu bile spremne da im daju tu ulogu, ni Sovjetskom Savezu, ni Rusiji. Oni ne samo da nisu bili spremni, već nisu ni želeli.

Dakle, postepeno se širio jaz između želja Rusije i američkih namera. Tenzije su rasle i tokom bombardovanja SR Jugoslavije 1999. zbog Kosova. Kada je Putin došao na vlast, pokušao je prvih godina svog predsedavanja da se vrati ideji ravnopravnog partnerstva. Ali je onda postepeno postao razočaran i frustriran. Mi se previše usresređujemo na ličnosti, ali u rusko-američkim odnosima imamo veoma važan strukturan i kontekstualan problem: nesposobnost Rusije da postigne željeni status partnera SAD .

Dakle, rusku kampanju u Siriji treba tumačiti kao signal Zapadu da Rusiju treba posmatrati kao ravnopravnog partnera SAD, zar ne?

- Da. Ili da se ona barem ne posmatra kao podređena ili regionalna sile u opadanju, kao što je Rusiju opisao Obama odmah nakon početka krize u Ukrajini izbio. To je iznerviralo Kremlj.

Obamin predsednički mandat je pri kraju. Šta je, prema vašem mišljenju on o Rusiji pogrešno shvatio, a šta ispravno?

- Obama ne zna mnogo o ruskoj istoriji i ne mislim da on uopšte želi da se u nju udubljuje. Ona međutim može da objasni nešto što se ne može izračunati: ruske ambicije i ruske frustracije, i nedokučivu reakciju kada su sve te ambicije zaustavljene ili slomljene. Mnogi Rusi imaju osećaj da su, bez obzira šta rade, Sjedinjene Države nezadovoljne sa jakom, a srećne sa slabom Rusijom. Ovo shvatanje je veoma jako i veoma ga je teško promeniti iz različitih razloga, jer je građeno decenijama, čak i više.

Dakle, Obama je trebalo da tome pokloni više pažnje. Ali on izbegava probleme koje ne može da reši. On se pragmatično fokusira na vrlo teška pitanja koja može da reši, uključujući Kubu i slično. Ali on sada jednostavno ne vidi kako može da se odnosi prema Rusiji, u kom pravcu može da ide, bez velikog podrivanja svoje političke pozicije, zbog republikanaca, koji ga krive jer je slab protiv Putina.

Dakle, američka politika komično teži da personalizuje bilateralne odnose: ispada da je u toku takmičenje između mačo i “KGB” Putina u odnosu na Obamu “ko zna kakvog” .Obama je toga svestan, i u suštini je odlučio da prenese problem sledećoj administraciji.

Šta je sa Putinom: gde on greši u odnosu prema SAD?

Mogu samo da nagađam. Gledajući šta Putin radi u poslednje vreme, iako ne znam tačno, usudio bih se reći možda postoji jedan osnovni problem njegovog razumevanja SAD: On vidi Obamu kao slabog i neodlučnog, što može da bude zaista tačno ukoliko je njegova spoljna politika u pitanju - na kraju krajeva, to i republikanci kažu (smeh).

Ali bi Putin trebalo da ozbiljno uzme u obzir dva važna modela spoljne politike u američkoj istoriji: vilsonijanizam (predsednik Vudro Vilson se zalagao za agresivnu promociju demokratije, kapitalizma, i intervencionizma) i džeksonijanizam (po predsedniku Endrju Džeksonu). Džeksonijanski model podstiče odbranu nacionalnih interesa u inostranstvu, i poštovanje samo onih protivnika koji se bore po istim pravilima kao i SAD.

Po džeksonijanskoj tradiciji Sjedinjene Države svoje protivnike uništavaju veoma brutalno. Ako s nekim ne mogu da se nose prema njihovim pravilima, oni ga mogu uništiti. Ako taj neko vodi zemlju, onda, kažu - hajde da uništimo zemlju koja je iza njega. I to je izuzetno opasan trend u američkom shvatanju sveta, jer ako neku zemlju ne mogu da urede prema svom modelu demokratije, onda sa svojom snagom mogu napraviti mnogo štete. Bojim se da je to ono što vidimo danas.

Da sam ja Putin, ne bih se previše igrao sa Sjedinjenim državama previše. Pravi pristup Americi nije buđenje demona koji postoje u američkoj demokratiji.

Šta biste preporučili sledećem američkom predsedniku: kako se nositi sa Rusijom?

Najvažnije za sledeće rukovodstvo da mnogo jasnije stavi do znanja da šta god Amerika radi nije upepreno protiv ruskog naroda.

Šta treba da očekujemo u odnosima SAD i Rusije u 2016?

Više iznenađenja iz Moskve. Dakle, u ovoj situaciji, da koristimo šahovski izraz, Kremlj će igrati proaktivno, tražeći način da ubrza igru, ne da je uspori, i da stvori nove kombinacije, koje će naterati Zapad da se bavi Rusijom i ukine sankcije. I ja bih rekao da su događaji u Siriji umanjili jedinstvo zapadnih zemalja po pitanju produženja sankcija. Ako to nije dovoljno, onda od Putina možemo očekivati nešto novo, za sada ne znam šta. On je do sada preduzeo nekoliko očiglednih koraka: obratio se Kini i ušao u igru na sirijskom tlu.

Pa, kada bi trebalo da očekujemo da će se odnosi SAD i Rusije poboljšati?

Bolje pitanje je: Kada su američko-ruski odnosi ikada bili dobri, tokom poslednjih 25 godina, ili ako želite, u poslednjih 45 ili 55 godina? Možemo li naći takav trenutak? Ja mislim da ne. Ako bih rekao da su odnosi Moskva-Vašington bili u odlični u ranim 1990-im, kada su Regan i Buš bili prijatelji sa Gorbačovom, ili kada je Jeljcin bio u prijateljskim odnosima sa Bilom Klintonom, mnogi će reći da je to bilo tako jer je SSSR bio u kolapsu, a Rusija u ranjivom položaju, zavisna od SAD

To je bio neravnopravan odnos. Ne mogu da vam dam primer dobrog odnosa na osnovu ravnopravne saradnje. I to je zabrinjavajuće.

(Izvor: Russia Direct - priredio M. Đorđević)