SAD se ubraja među zemlje s najvećim nejednakostima u prihodima i na vrhu je po pitanju nejednakih mogućnosti napredovanja na poslu, izjavio je Džozef Stiglic.

Hoće li Amerikanac napredovati ili ne, ne zavisi od prihoda i obrazovanju njegovih roditelja, nego od njegovog truda.

"Američki san je mit!", izjavio je ovaj levičarski nastrojen stručnjak za pitanja nejednakih primanja. Stiglic je upravo na turneji s novom knjigom 'The Great Divide', koja se sastoji od njegovih članaka o nejednakim društvima.

Vreme za izdavanje ove knjige ne bi moglo da bude bolji, budući da su nejednake plate i ekonomska mobilnost vruće teme o kojima je počelo da se raspravlja povodom predsedničkih izbora koji se u SAD-u održavaju sledeće godine.

Svaki od predsedničkih kandidata već sad nudi čarobna rešenja za ove probleme, a Stiglic je jedan od retkih ekonomista koji je javno stao na stranu svog kandidata, tačnije, u njegovom slučaju kandidatkinje – Hilari Klinton.

Stiglic inače tvrdi da nejednakost u primanjima u SAD-u nije tek rezultat marketinških sila, nego i politike tj politika koju su uspostavili zakonodavci i kompanije još nakon izbora Ronalda Reagana za predsednika 1981. godine.

On je primetio da je nakon Drugog svetskog rata usledila era prosperiteta za američku ekonomiju, ali i njene radnike.

Međutim od tada su plate stagnirale, a dohodak je pao tamo gde je bio i pre 40 godina. U međuvremenu, plate izvršnih direktora su porasle pa su danas i do 300 puta veće od plata prosečnih radnika, dok su nekada bile ”tek” 30 puta više.

Stiglic je istakao i da na minimalno plaćenim poslovima danas većinom rade osobe koje se prvenstveno brinu za porodicu, umesto da je reč o poslićima koje rade tinejdžeri u porodicama, koji na taj način zarađuju za sebe džeparac.

Stiglic takođe napominje da ne postoji čarobni lek za trenutnu situaciju, ali jedan od načina borbe protiv ovog stanja jest da se smanji monopolistički uticaj kompanija, što će im automatski smanjiti i plate.