Dok neki tvrde da je za eksploziju 1986. i smrt hiljade ljudi kriva tajna služba SSSR, više je onih koji smatraju da je to bio napad obaveštajaca SAD i čuvene porodice

Eksplozija u reaktoru broj 4 černobiljske nuklearne elektrane „V. I. Lenjin“ dogodila se u 1:23 sata 26. aprila 1986. Iako je to bila najveća atomska katastrofa u istoriji, sovjetske vlasti su evakuaciju ljudi iz okolnih naselja započele tek posle dan i po, a prve vesti o „nezgodi“ pojavile su se u medijima, i to stidljivo, nekoliko dana kasnije, kad su švedski naučnici otkrili povišene nivoe radijacije. Odmah je počeo i medijski rat SSSR i Zapada, a informacije su prikrivane, preuveličavane ili potpuno menjane.

Zbog tih suprotstavljenih informacija ubrzo su počele da se rađaju različite teorije o tome kako eksplozija u Černobilju nije bila posledica nesreće, već sabotaža nekog tajnog društva, operacija KGB, diverzija CIA, napad bankarskog kartela Rotšild i Rokfeler i slično.

Raspad države

Nuklearna katastrofa bila je istorijska prekretnica za SSSR, pa poslednji predsednik Sovjetskog Saveza Mihail Gorbačov tvrdi da je Černobilj bio jedan od glavnih razloga raspada te države. Međutim, iako je te 1986. bilo potrebno čak 18 dana da se obrati naciji i prizna da se dogodila „nezgoda“, a onda napadne Zapad kako iznosi gomilu laži, on i dalje kaže da nije bilo zataškavanja tragedije.
- Istog jutra kada se dogodila eksplozija u elektrani, Politbiro se sastao da raspravlja o toj situaciji. Tvrdnje da je on prikrivao informacije o katastrofi nisu istinite. Jedan od razloga zašto verujem da namerne obmane nije bilo jeste to što su članovi komisije spavali kraj Černobilja i jeli hranu odande. Da su oni znali razmere katastrofe, ne bi rizikovali svoj život i to radili. Naravno, svet je za nesreću saznao od švedskih naučnika, pa je stvoren utisak da smo mi nešto krili. Ali to nije tačno. Tek nekoliko dana kasnije smo saznali da se nije dogodila mala nesreća, već prava nuklearna katastrofa - napisao je Gorbačov.

Ipak, mnogima je bilo teško da mu poveruju, imajući u vidu da je SSSR imao neke od najboljih nuklearnih fizičara.

Sporan broj žrtava

- Dok pojedinci tvrde da je radijacija direktno ubila svega 48 ljudi, drugi kažu da je odmah stradalo oko 15.000 njih, a da je od posledica zračenja umrlo čak nekoliko stotina hiljada osoba. Međutim, najpopularnije teorije zavere o katastrofi u Černobilju ne bave se brojem žrtava već sovjetskim tvrdnjama da je reč o slučajnosti. Čak ni raspad SSSR 1991. nije ublažio strah kod mnogih antikomunista koji veruju da Rusija i dalje planira da osvoji svet.

Dobro smišljena prevara

Oni veruju da je Černobilj bio bolestan eksperiment koje su komunističke vlasti u Moskvi sprovele kako bi otkrile sve posledice radijacije. Koji je razlog? Priprema, kažu, za preživljavanje u nuklearnom ratu. Dok se to dešavalo, predstavnici najviših vlasti bili su u podzemnom bunkeru i komandnom centru u planini Kosvinskij kamen - piše Majkl Njuton u „Enciklopediji teorija zavere“.

Nešto drugačija je teorija analitičara Rajna F. Dira.
- Ruske glavešine teško da mogu da poveruju u svoju sreću kada vide da evropske zemlje odbijaju da grade nuklearne elektrane. Mada, to možda i nije slučajnost. Šta ako su delovi KGB pretpostavili da bi „najgora nesreća 20. veka“ dovela do kolapsa sovjetske moći? Šta ako su shvatili u pravom trenutku da je neophodno da izvedu jedan prljavi trik koji bi im pomogao u budućnosti? Šta ako Černobilj nije bio primer poznate sovjetske aljkavosti, već dobro smišljena prevara. U svakom slučaju, 20 godina posle katastrofe, na čelu Kremlja danas je agent KGB Vladimir Putin, Rusija kontroliše energente koje Evropa koristi, a evropske zemlje se ne usuđuju ni da pomisle na izgradnju nuklearnih elektrana - tvrdi on.

Međutim, ima i onih koji traže druge krivce. Tako Tomas Rid, bivši sekretar američke ratne avijacije i član Nacionalnog odbrambenog saveta SAD, u knjizi „U ambisu: Insajderska istorija Hladnog rata“ izneo je podatak da je 1982. američki predsednik Ronald Regan odobrio plan CIA da se sabotažama uništi sovjetska ekonomija.

Teroristički čin

- U jesen 1986. najviši sovjetski oficiri i doktori nauka došli su do nesumnjivog zaključka da je katastrofa u Černobilju bila teroristički čin, delo sabotera. To nije bila tajna među vojnicima. Međutim, tada je bilo teško otkriti ko bi stajao iza takve sabotaže. Danas je to poznato. Reč je o kartelu čuvenih bankarskih porodica Rokfeler i Rotšild. Naravno, katastrofa je bila čin sabotaže u kojem su saučesnici bili razni ljudi u strukturama sovjetske vlasti, od nekih čelnika KGB i ministarstva odbrane do Politbiroa Komunističke partije i Mihaila Gorbačova. Dokaz toga je to što ubrzanje reaktora, koje se dogodilo 26. aprila, nije bilo moguće normalnim gorivom. Da je korišćeno uobičajeno gorivo, kakvo su nalagali propisi, reaktor nikako ne bi eksplodirao, a bilo kakav problem mogao bi da se spreči. Međutim, neko je namerno dodao gorivo sa povećanim nivoima plutonijuma 239 - tvrdi Anton Kolmikov.

Beg na Gavdos
NAUČNICI NAŠLI TAJNU BESMRTNOSTI?

Sedam ruskih naučnika koji su preživeli katastrofu u Černobilju preselili su se na malo, gotovo nepoznato grčko ostrvo Gavdos. Tu su napravili ekološke kuće i svojim izumima brinu o domorocima. Međutim, zapadni teoretičari zavera tvrde da naučnici nisu tu došli da bi našli mir, već da su tamo jer su otkrili da je ostrvo Gavdos još Pitagora označio kao ostrvo besmrtnih, a da su oni došli bolesni od raka i da su se tu izlečili. Takođe, oni tvrde da je to ostrvo glavni izvor života i svih resursa na Zemlji, pa Rusi žele da to kontrolišu.

Teorija o kontroli uma
ODGOVORNOST NA AVIONIMA NATO

Tokom osamdesetih godina SSSR je neobičnim uređajem nazvanim „duga-3“ poremetio radio-frekvencije jer je sistem snage oko 10 MW na frekvenciji od 10 herca puštao jednoličan zvuk udaranja. Nazvan je „ruski detlić“, a u vezi sa njim su se stvorile brojne teorije, među kojima je glavna bila ta da uređaj služi za ispiranje mozga. Kako se uređaj nalazio kraj Černobilja, pojedinci tvrde da je upravo taj sistem bio meta napada 1986. i da su NATO avioni te noći ušli na teritoriju SSSR i gađali uređaj, kao i nuklearku.

cernobilj-nuklearna-katastrofa-kgb-cia-rotsild.jpg
AP 

Iznenađenje i misterija život buja u kontaminiranom području
U ZABRANJENOJ ZONI MNOGO ŽIVOTINJA

Pojedini teoretičari veruju da su priče o opasnostima radijacije namerno preuveličane kako bi se ljudi zastrašili i držali pod kontrolom. Kao dokaz za to oni navode nedavno otkriće da u zabranjenoj zoni oko Černobilja, koja zahvata 4.750 kvadratnih kilometara, radijacija nije pogubno uticala na životinje. Naprotiv, poslednjih 29 godina došlo je do pravog bujanja života u prostoru koji je napustilo 116.000 ljudi. Kontaminirana oblast prepuna je divljih životinja, među kojima su losovi, divlje svinje, jeleni i vukovi. I ne samo da ih ima mnogo već svih ti vrsta ima između sedam i deset puta više nego u rezervatima i najčuvanijim nacionalnim parkovima.

Naučnici, s druge strane, kažu da razlog bujanja nije to što ne postoji opasnost od radijacije, već jednostavno to što u tim oblastima više ne žive ljudi - za većinu životinja jedini predatori.