OTKRIVEN PLAN VAŠINGTONA: Ovako SAD planiraju da pobede Rusiju u Siriji

SAD se nadaju da će Rusija i Iran, nakon ulaganja značajnog finansijskog i političkog kapitala u Siriji, složiti sa mišljenjem Vašingtona da Asad mora da ide i da mora biti stvorena nova vlada sastavljena od opozicije

Da bi pobedili Rusiju u Siriji, od 28. oktobra 2015, SAD rade najmanje na tri različita, ali vrlo povezana fronta: diplomatski, islamski, i vojni, koji uključuje kopnene i vazdušne operacije. Ovi naizgled različiti frontovi imaju najvažniji zajednički cilj: uklanjanje Asada s vlasti i posledično, poraz ruske kampanje uz pomoć terorističkih organizacija kojenj potpomaže CIA.

Na diplomatskom front, SAD su vešto pozvale Iran na razgovor o mirovnom planu. Važno pitanje je zašto Iran u ovom krugu razgovora? Da li SAD očekuju da Iran promeni svoj dosadašnji stav prema Asadu? Čini se da je to malo verovatno, jer je Iran čvrst saveznik predsednika Bašara al-Asada. On takođe ima strateški pogled na krizu i ima svoje interese, čija materijalizacija zavisi od nastavka Asadove vladavine.

S tim u vezi, iranski zamenik ministra spoljnih poslova Hosein Amir Abdulahijan, je više puta isticao da je Asad ključ rešenja. Prošlog meseca u poseti Bejrutu je istakao: "Politička rešenje je jedini način rešenja sirijske krize, a Bašar Asad je deo tog rešenja."

Položaj Irana u vezi sa Sirijom i Asadom čini pitanje iranskog uključivanja sve važnijim, posebno imajući u vidu da je Vlada SAD u više navrata, ponovila svoj stav da političko rešenje u Siriji ne podrazumeva ostanak Asada na vlasti. "Asad mora da ode" je kamen temeljac cele sirijske strategije SAD.

Činjenica je da SAD ulažu sve da bi okrenule Iran na svoju stranu, kao sredstvo slabljenja, ako ne i potpunog poraza ruske vojne ofanzive protiv islamista. Da to nije slučaj, SAD ne bi štedele reči da žigošu Iran zbog prošlonedelje najave da će radi podrške Asadu poslati vojno pojačanje.Dakle, postavlja se pitanje: zašto se SAD ne suočavaju sa Iranom na isti način kojim se zbog podrške Asadu suprotstavljaju Rusiji? I zašto su SAD uključili Iran u "mirovne pregovore", uprkos činjenici da Iran podržava Asada od samog početka sukoba?
Osnovni razlog za američku taktiku uključivanja Irana je pokušaj da se pridobije Teheran i da se Asad i Rusija isključe usred borbi protiv ISIS i drugih terorističkih organizacija koje pomaže CIA. Nudeći Iranu "ulogu" u odlučivanju o budućnosti Sirije, SAD zapravo pokušava da Iranu daju način da poveća svoju regionalnu i globalnu poziciju. Da li će Iran reći da ili ne je sporno pitanje; Međutim, jasno je da se iranski zvaničnici suočavaju sa snažnim unutrašnjim protivljenjem u vezi ulaska u koaliciju pod američkim vođstvom. A, s obzirom na dubinu odnosa Irana i Rusije, čini se malo verovatno da će Iran upasti u ovu zamku.

To da SAD namerno nastoje da uključe Iran u razgovore o budućnosti Sirije, kao zamku Rusiji i Siriji, postaje sasvim jasno kada se pogleda drugi aspekt sirijske strategije SAD. Do 27. oktobra, 2015 nije bilo kategorične i nedvosmislene zvanične potvrda američke politike podržavanja tzv "umerene" opozicije, već i plana kopnene invazije Sirije.

Dana 27. oktobra američki sekretar za odbranu Ešton Karter je rekao da SAD planiraju da pojačaju kopnene napade protiv samozvane Islamske države. "Mi se nećemo uzdržavati od podrške partnerima, ili od direktnih napada uradima iz vazduha ili direktnim delovanjem na terenu", rekao je Karter senatskom Komitetu za oružane snage.

Već je dobro poznata činjenica da se do sada SAD u Siriji nikada nisu borile protiv ISIL ili bilo koje druge organizacije islamskih militanata, već su ih podržavali svim sredstvima. Nepogrešiv dokaz te podrške se pojavio kada je nedavno konačno rešena misterija '"Tojota odreda" ISIL.

Drugo, pojačana vojna operacija protiv ISIL ne bi pomogla SAD da ostvare svoj strateški cilj: uklanjanje Asada. Izgleda veoma nelogično, što se tiče SAD, da se bombarduje najvažniji "saveznik" na terenu protiv Asadovih snaga. Takva strategija bi dovela do promene središta američkog angažovanja u regionu: "promene režima" Takva strategija je, dakle, samo maska za skrivanje nepromenjenog pravog cilja SAD: uklanjanja Asada. To je jasno obelodanio američki zvaničnik, Džon Kirbi, u dnevnom brifingu za novinare 27. oktobra 2015. godine.
U odgovoru na pitanje novinara o kontinuitetu režima u Siriji, Kirbi je ponovo potvrdio stav SAD da "Asad mora da ode", čak i ako se dogodi da igra (malu) ulogu u "političkoj tranziciji." Ako to ostaje osnovni stav prema Siriji, postavlja se pitanje zašto se Amerika bavi "mirovnim pregovorima" sa Ruskijom i Iranom?

Što se tiče Irana, SAD, kako je gore pomenuto, izgleda da pokušavaju da razbiju rusko-iransko-sirijski savez, ali moraju imati na umu minimalne mogućnosti za takav ishod. U takvoj situaciji, najvažniji, a možda i jedini razlog "pregovora", uz učešće Rusije i Irana, dok Vašinton istovremeno podržava "umerene" teroriste, je znatno iscrpljivanje ruskih i iranskih resursa koje su uložili radi podrške Asadu i protiv islamističkih snaga, uključujući i ISIL.

SAD se nadaju da će Rusija i Iran, nakon ulaganja značajnog finansijskog i političkog kapitala u Siriji, složiti sa mišljenjem Vašingtona da Asad mora da ide i da mora biti stvorena nova vlada sastavljena od opozicije. SAD izgleda veruju da će Iran i Rusija biti pod velikim pritiskom da pregovaraju, obzirom na podršku Vašingtona "umerenim" terorističkim organizacijama kao i na njihovu kopnenu invaziju Sirije, pre svega u cilju balkanizacije Sirije.

Kao što, igraju licemernu igru sa Iranom i Rusijom, SAD seju seme za dalje uništavanje života i imovine u Siriji i šire. Kao što je Karter potvrdio u svom iskazu, SAD će biti podrška "umerenim" snagama u Siriji i u Iraku. Ako je ovo nova strategija, mora da je mantra "mirnog rešavanja" i "dialoga" samo licemerno pokriće SAD radi zaštite svojih marionetskih terorističkih grupa i poraza Rusije i Irana u borbi protiv njih. Glavna ideja celog plana je da će SAD , ako uspeju da nagovore Iran, izolovati Rusiju. Ali i ako ne ispuni ovaj zadatak, Vašington smatra da će obe države zadržati u sukobu dovoljno dugo, što će ih iscrpeti i tako na kraju primorati da prihvate kraj Asadove vladavine u Siriji.

(Autor: Salman Rafi Šejh/New Eastern Outlook - priredio M. Đorđević)