Vanredno stanje koje je francuski predsednik Fransoa Oland proglasio posle niza terorističkih napada u Parizu, veoma je retka procedura, uvedena 1955. godine na početku rata za nezavisnost Alžira i kasnije samo jednom, tokom nereda u predgrađima francuskih gradova 2005. godine.

Vanredno stanje omogućava vlastima uvođenje zabrane kretanja ljudi i vozila, uvođenje zaštitnih i bezbednosnih zona i zabrane boravka na nekim lokacijama na kojima vlasti smatraju da bi taj boravak omeo njihov rad.

Oland je najavio zatvaranje granica, ali je Ministarstvo inostranih poslova preciziralo kasnije da se to odnosi na uvođenje stroge kontrole na graničnim prelazima, putničkog, železničkog, pomorskog i vazdušnog saobraćaja.

"Aerodromi rade. Fukncioniše železnički i vazdušni saobraćaj", dodalo je francusko ministarstvo. Vanredno stanje omogućava Ministarstvu unutrašnjih oslova da uvede kućni pritvor osobama čije aktivnosti mogu da budu potencijalno opane za bezbednost zemlje kao i za javni red i mir.

Vlasti mogu da nalože privremeno zatvaranje pozorišta, bioskopa, restorana i sala za sastanke bilo koje vrste. Francuske vlasti mogu da narede građanima koji poseduju oružje da ga predaju obližnjim policijskim prefekturama. Vanredno stanje omogućava pretres domova 24 sata dnevno kao i uvođenje mera za kontrolu medija.

Vanredno stanje se proglašava ukazom francuske vlade. Njegovo produžavanje posle 12 dana može samo da bude dozvoljeno zakonom, koji usvaja parlament.

Taj zakon određuje koliko će vanredno stanje ukupno trajati.

Vanredno stanje je proglašeno nekoliko puta za vreme Alžirskog rata koji je počeo 1955. godine, ali je od tada samo jednom uvedeno 2005. godine za vreme nereda u predgrađima francuskih najvećih gradova.