1.500.000 LAJKOVA ZA PREŽIVELU: Pravila sam se mrtva sat vremena, dok sam ležala u lokvi krvi

Petak veče u Parizu i koncert grupe "Eagels of death metal" - okupila se grupa fanova koja je došla da čuje omiljeni bend.

Njenu ispovest, koju je u znak podrške, lajkovalo više od 1.500.000 ljudi, prenosimo u celosti:

"Nikada ne pomislite da će se to desiti vama. Bio je petak veče i rok koncert. Sve je bilo veselo , svi su pevali i smejali se. Odjednom je uleteo muškarac na glavni ulaz i počeo da puca, a mi smo naivno mislili da sve to deo programa. To nije bio samo teroristički napad, to je bio masakr.

Na desetine ljudi je upucano ispred mene. Lokve krvi ispunile su pod. Krici muškaraca koji su grlili mrtve devojke nadjačali su muziku. u trenutku su uništene budućnosti, porodicima slomljena srca. Potpuno šokirana i sama, pretvarala sam se da sam mrtva više od sat vremena, ležeći među ljudima koji su gledali svoje voljene kako nepomično leže.

Povremeno sam prestajala da dišem, trudila sam se da se ne pomeram, da ne plačem - samo da ne vide strah oni koji za tim čeznu. Bila sam te neverovatne sreće da preživim. Ali mnogi nisu. Ljudi koji su tamo bili iz istog razloga kao i ja - da se zabave u petak veče, su nevine žrtve. Svet je okrutan.

Događaji kao što je ovaj su tu da pokažu ljudsku izopčenost, a slike tih ljudi će me proganjati do kraja života. Svakog trenutka sam očekivala da neko kaže da je sve to samo noćna mora. Međutim, to što sam među prežvelima mi daje šansu da bacim svetlo na prave heroje.

Za čoveka koji mi je govorio da će sve biti uredu i rizikovao svoj život dok me je grlio, za par čije su me poslednje reči uverile u dobro u svetu, za policiju koja je ipak uspela da spase stotinu ljudi, za potpunog stranca koji me je video na ulici i tešio 45 minuta, dok sam bila uverena da je moj dečak mrtav, ženi koja je otvorila vrata doma povređenima i preživelima, prijatelju koji mi je ponudio prenoćište i koji mi je dao novu majicu kako ne bih morala da ostanem u ovoj majici umrljanoj krvlju - svi vi sve me uverili da ovaj svet ima šansu da bude bolji.

Najviše od svega, ove reči posvećujem onima koji su ubijeni, koji nisu bili te sreće da se danas probude. Žao mi je svih porodica i prijatelja koje sada prolaze kroz ovaj horor. Osećam se privilegovanom jer sam prisustvoala njihovim poslednjim udisajima. Njihove poslednje misli su bile sa voljenim osobama.

Dok sam ležala u krvi stranaca i čekala da metak prekine mojih 22 godine života, prisetila sam se lica svih osoba koje volim i šapnula im "Volim te". Iznova i iznova. Podsećajući se najvažnijih događaja u mom životu. Želela sam da znaju koliko sam ih volela, poželela sam bez obzira na to šta mi se desi, da veruju u dobro u ljudima, da ne dozvole tim ljudima da pobede.

Sinoć su životi mnogih zauvek promenjeni, a na nama je da budemo bolji ljudi, da živimo život koje su nevine žrtve sanjale, a koje, nažalost, niko neće ispuniti. Počivajte u miru, anđeli, nikada nećete biti zaboravljeni."