OVO JE VEK HAOSA I BEZUMLJA: Najbrutalniji teroristički napadi

Talačka kriza u Beslanu 2004.

Čečenski separatisti zarobili su 1300 dece i odraslih u školi u ruskom Beslanu. Napadom koji se dogodio 1. septembra 2014. napadači su od Rusije zahtevali povlačenje snaga iz Čečenije. Rusi su odbili zahteve nakon čega su teroristi ubili 20 odraslih talaca. Nakon dva dana, ruske specijalne snage pale su u zgradu. U sukobima s teroristima poginulo je više od 300 talaca.

Serija napada na Mumbai 2008.

Niz terorističkin napada počeo je 26. novembra 2008., a završio tri dana kasnije. Napadnuta su dva hotela i putnički vozovi.

Ubijeno je najmanje 173 ljudi, a povređeno 308. Za napade su odgovornost preuzeli islamistički teroristi iz susednog Pakistana.

Napad na madridske vozove 2004.

11. marta 2004. na četiri gradska voza u Madridu eksplodirale su bombe. Ubijena je 191 osoba. Povređeno je više od 1800 ljudi. Istraga je pokazala kako je iza napada stajala teroristička organizacija inspirirana Al-Kaidom. Uhapšen je i deo španskih pirotehničara koji su im prodali eksploziv.

Opsada teatra Dubrovka 2002.

Pedesetak čečenskih separatista upalo je 23. oktobra 2002. u moskovsko pozorište. Tamo su zatočili 850 ljudi zahtevajući da se ruske snage povuku iz Čečenije. Nakon dva i po dana talačke krize, ruske snage ušle su u zgradu. U borbama koje su usledile poginulo je 170 ljudi.

Pokolj na plaži u Tunisu 2015.

Tuniško letovalište Port El Kantaoui postalo je 26. juna 2015. poprište strašnog terorističkog napada u kojem je ubijeno 38 turista. Ubica Seifedin Rezgui Jakoubi, koji je izgledao kao turista noseći sa sobom suncobran kojim je sakrio kalašnjikov, došao je na plažu luksuznog hotela i počeo da puca po ljudima. Potom je ušao u hotel i tamo ubio nekoliko ljudi. Ubijen je u razmeni vatre sa sigurnosnim snagama.

Luđački pohod Andreasa Brejvika 2011.

Anders Behring Brejvik 22. jula 2011. prišao je omladinskom kampu Laburističke stranke na ostrvu Utoja, glumeći policijskog službenika, i onda nasumično otvorio vatru na tamo prisutne mlade ljude. Ubio ih je 77. Dva sata ranije aktivirao je auto bombu ispred sedišta norveške vlade u Oslu. U tom je napadu poginulo osmero, a ranjeno 209. ljudi. Brejvik je uhapšen na Utoji, suđenje se završilo, a u avgustu 2012. je osuđen na zatvorsku kaznu u trajanju od 21 godinu.

Napad na londonsku podzemnu 2005.

Ujutro 7. jula 2005. tri bombe ekplodirale su u londonskoj podzemnoj železnici, a četvrta u autobusu na Tavistok Skveru U seriji koordiniranih napada koje su počinili bombaši samoubice. 52 civila je poginulo, a više od 700 povređeno. Troje od četvoro bombaša bili su rođeni Britanci čiji su roditelji doselili iz Pakistana dok je četvrti rođen na Jamajci. Napad su izveli bombama iz kućne radinosti od organskog peroksida koje su nosili u svojim rancima. Napad su izvršili samo dan nakon što je London dobio domaćinstvo Olimpijskih igara koje su održane 2012. godine.

Pokolj u redakciji Šarli Hebdoa 2015.

Zbog, kako se pretpostavlja, podrugljivih karikatura o islamu, teroristi su 7. januara 2015. napali redakciju pariškog satiričkog lista Šarli Hebdo. Dva maskirana napadača, braća Said i Šerif Kouaši, naoružana s automatskim puškama, sačmaricom i ručnim bacačem raketa upala su u redakciju u središtu Pariza i otvorila vatru na novinare i članove redakcije, ali i pripadnike policije koji su pokušali da intervenišu, pre nego što su braća pobegla automobilom. Ubili su 12 ljudi, uključujući dva policajca, kao glavnog urednika Stefana "Šarba" Šarboniera i trojicu vodećih karikaturista. Braću Kouaši policije je, nakon višednevnog bega, locirala u fabrici u naselju Damartin-en-Goele gde su uzeli taoca, ali na kraju su ih policajci likvidirali.

Bombe u središtu Ankare 2015.

U subotu 10. oktobra 2015. u središtu Ankare eksplodirale su dve bombe. Napad se dogodio za vreme mirnog protesta levičara i kurdskih aktivista u turskoj prestolnici Ankari. Poginulo je 102, a povređeno najmanje 400 ljudi. Protest su, inače, organizovali radnički sindikat javnog sektora i grupe za ljudska prava. Tražilo se jačanje demokratije i kraj sukoba kurdskih pobunjenika i turske vojske. Ovaj napad bio je najsmrtonosniji teroristički napad u novijoj turskoj istoriji. Nijedna organizacija još nije preuzela odgovornost za nasilje, a turske vlasti bombaše su identifikovali kao Kurde Junusa Emre Alagoza i njegova mlađeg brata Abdurahman Alagoza. Sumnja se da u njihovi povezanost sa zloglasnim ISIL-om.

(24sata.hr)