Ispred sedišta NATO-a u Briselu i operativnog sedišta u Monsu zastave zemalja saveznica spuštene su na pola koplja u znak počasti žrtvama terorističkih napada u Parizu, ali ljudi u tim zgradama počeli su već tokom vikenda raspravljati da li bi najbolji način za odavanje počasti žrtvama zapravo bilo nešto drugo – aktiviranje kolektivne obrane predviđene članom 5. Severnoatlantskog ugovora

Član koji propisuje da će se napad na jednu zemlju smatrati napadom na sve zemlje NATO-a i da kolektivno sve saveznice imaju pravo na samoobranu upotrebom oružane sile, bio je u stvarnosti aktiviran samo jednom. Nakon terorističkih napada na SAD.

Francuska još nije odlučila da li želi da pokrene aktiviranje tog člana, a mnogi političari i analitičari već su dali naznake da bi razvoj događaja mogao ići u tom smeru i da bi teroristički napadi u Parizu mogli aktivirati NATO i širu međunarodnu zajednicu na odlučniju borbu protiv ISIL-a.

– Stajaćemo uz našu najstariju NATO saveznicu kako bismo odvratili, omeli i porazili teroriste koji prete našim vrednostima, slobodama i našem načinu života – izjavio je američki general Filip Bridlove, vrhovni zapovednik NATO-a za Evropu. Njegov prethodnik na toj poziciji, penzionisani američki admiral Džejms Stavridis, u članku za magazin "Forein polisi" zagovara aktiviranje člana 5. i tvrdi da se NATO više ne može pretvarati da rat u Siriji ne utiče na njegove temeljne interese.

– Osnovni cilj NATO-ove misije trebao bi biti poraz Islamske države u Siriji i uništenje infrastrukture koji je tamo stvorila. Takva misija imala bi dodatnu korist time što bi pokazala da je NATO spreman odlučno delovati kada se nalazi pod pretnjom – smatra Stavridis. Ipak, pokretanje NATO-ove vojne misije u Siriji teško je ne samo u vojnom smislu – jer, naprimer, britanski parlament nije odobrio svom premijeru ni učestvovanje u vazdušnim napadima – nego i politički.

U smislu zakonitosti, strane vojne intervencije najčešće su u slučaju da ih pozove vlast zemlje u kojoj se interveniše ili ako ih odobri UN. Prvi scenario čini se teškim jer NATO saveznice, a pogotovo Francuska, smatraju sirijskog predsednika Asada zločincem, a za drugi scenario bi, nakon zloupotrebe sličnog odobrenja UN-a u Libiji, NATO saveznice teško pridobile Rusiju.

(Večernji.hr/T.Krasnec)