EVO KAKO SE FINANSIRA ISLAMSKA DRŽAVA: Godišnji budžet terorista više od dve milijarde dolara

Podrška koju ta organizacija uživa među stanovništvom oblasti koje je osvojila, objašnjava se i time što njene strukture, umnogome nalik strukturi prave države,novac s kojim raspolažu dele sa svim borcima i stanovništvu oblasti koju kontrolišu

Podrška koju ta, prema odluci Ujedinjenih nacija, teroristička organizacija uživa među stanovništvom oblasti koje je osvojila, objašnjava se i time što njene strukture, umnogome nalik strukturi prave države, uglavnom opljačkano bogatstvo kojim raspolažu dele sa svim borcima, pa i sa stanovništvom oblasti koju kontrolišu.

Prema analizi ruskog portala Islam Today svaki borac Islamske države dobija platu koja zavisi od oblasti u kojoj se nalazi i dužnosti koju obavlja. "Na primer, obični član Islamske države koji se nalazi u oblasti Anbar dobija, ukoliko je neoženjen i nema nikoga na izdržavanju, 490 dolara mesečno. Ukoliko borac ima porodicu, pa ima troškova za zdravstvo, komunalne usluge ili zakup stana, dobija i dodatak. U slučaju zarobljavanja ili pogibije borca, isplate njegovoj porodici se ne obustavljaju", piše taj portal.

Prema podacima Financial Action Task, instituciji koja je pri OECD-u zadužena za sprečavanje pranja novca, na koju se poziva Frankfurter algemajne cajtung, samo za plate svojih 30.000-40.000 boraca Islamska država mesečno troši oko 10 miliona dolara.

Pitanje kako je do tako ozbiljne materijalne osnove došlo, juče je aktualizovano i na medijskom i na zvaničnom novu mnogih država, pošto je ruski predsednik Vladimir Putin na skupu G-20 u Antaliji optužio deo zemalja koje okuplja ta, pre svega, ekonomska grupacija da tolerišu finansijsku podršku koju njihovi građani donacijama pružaju Islamskoj državi. Ukupan broj država preko kojih ove donacije neometano teku je, po rečima ruskog predsednika, impozantan: 40. Moskva je objavila i da ima snimke iz kosmosa koji dokazuju razmere trgovine naftom Islamske države, koja svoje viškove crnog zlata prodaje pre svega u Turskoj i tako zarađuje oko 520 miliona dolara godišnje. Ranije je Moskva zvanično optužila SAD i njihove saveznike da ovu trgovinu omogućavaju.

Glavna sumnja odranije pada na slabu kontrolu u bankama Kuvajta, Katara i Saudijske Arabije. Ove države otvoreno finansiraju neke antiasadovske grupacije u Siriji, koje pre svega Rusija smatra povezanim sa Islamskom državom, dakle terorističkim, i preko kojih ta pomoć, sumnja se, posredno završava kod boraca Islamske države.

Pošto se ispostavilo da sveprisutne tajne službe, koje prisluškuju sve i svakog sve do donedavno najmoćnije žene Evrope, nemaju kontrolu nad komunikacijom terorista niti njihovi moćni finansijski forenzičari mogu da zaustave tokove njihovog novca, svoje manje-više nepouzdane podatke izvukle su i druge na ovaj ili onaj način u sirijsko-iračko-idilovski slučaj involvirane države.

Frankfurter algemajne cajtung je objavio odgovor nemačke vlade na podobno poslaničko pitanje, koji je delom zasnovan i na podacima Dejvida Koena, državnog sekretara u Ministarstvu finansija Amerike zaduženog za borbu protiv finansiranja terorizma koji procenjuje da je godišnji budžet Islamske države oko 2,2 milijarde dolara. Nemačka savezna vlada tvrdi da ima indicija da privatni finansijeri iz zemalja Persijskog zaliva pomažu Islamsku državu pod plaštom humanitarnih organizacija. Ali, tvrdi nemačka vlada, to nije presudan izvor finansiranja terorista. Trgovina ljudima, otmice i reket takođe imaju značaja, pretpostavlja se da prodaja opljačkanih antikviteta donosi još više prihoda, ali su svi ti prihodi u poređenju sa trgovinom naftom minorni izvori.

Izvorišta nafte u Iraku i Siriji, koja je osvojila Islamska država, raspolažu rezervama koje se procenjuju na 1,1 milijardu barela. Ipak, više od polovine kapitalne baze Islamske države čini i opljačkani kapital banaka (1,5 milijardi dolara) u oblastima koje je ta organizacija okupirala.

I najzad, islamska država, prema zapadnim informacijama, naplaćuje razne poreze i takse na teritorijama koje drži: recimo "zakat" ili "milostinju" i porez za zaštitu nemuslimanskih lica kojima je zaštita naložena.