Uprkos oštroj retorici, lider Čečenije Ramzan Kadirov je zauzeo pragmatičan stav prema uticaju Islamske države u Čečeniji, i namerava ne da uništi, već da istera đavola iz potencijalnih džihadista ili povratnika sa Bliskog istoka.

Čečenski lider je u svom nimalo stidljivom maniru, nedavno ponudio da silom i idejama vodi borbu Rusije protiv Islamske države. Rat protiv Islamske države za njega je presudan iz dva razloga. Pre svega, borba protiv samoproglašenog kalifata mu ponovo daje priliku da pokaže svoju lojalnost Vladimiru Putinu. Kadirov je naveo da je u cilju borbe sa islamskim militantima na Bliskom istoku spremna da pošalje čečenske bataljone, koji bi po njemu ostvarili brzu i odlučnu pobedu.

Na ovaj način, Kadirov, koji je odavno postao jedna od vodećih figura u unutrašnjoj politici Rusije, pokazuje želju da ima ulogu i u ruskoj spoljnoj politici. Ali, borba protiv Islamske države je za Kadirova takođe i unutrašnje pitanje, dok nastoji da održi stabilnost u Čečeniji i konsoliduje svoju vlast, jer je Islamska država proglasila da je spremna da izvede ustanak i "oslobodi" Čečeniju i od Rusije i Kadirova. Islamisti su ponudili i 5 miliona dolara za Kadirovljevu glavu, a za glave njegovih dvanaest najbližih saradnika 25 miliona dolara.

Ne postoje tačni podaci koliko Čečena simpatiše Islamsku državu, koliko ih je otišlo na Bliski istok da se tamo bori, a koliko njih se vratilo. Procene su se kretale i do 7.000 mada je Kadirov 15. novembra saopštio da je broj Čečena 480, od kojih je 200 ubijeno, a 47 zažalilo zbog svoje odluke i vratilo se.

Kadirov je 2014. rekao da se"teroristi ne mogu izlečiti, već samo mogu biti uništeni", ali u poslednje vreme njegov pristup je pragmatičniji. Regrute Islamske države on naziva “šejtanima” tj. đavolima, a ako su đavoli opseli neke osobe ili mesta, treba da budu isterani. Kadirov izgleda favorizuje isterivanje đavola pod pokroviteljstvom države, i kao prevenciju ili leka, on i islamski sveštenici drže sastanke sa porodicama i rođacima onih pojedinaca koji su se pokazali zainteresovani za odlazak na Bliski istok, onih koji regrutuju mlade Čečene, i onih koji su pokušali i nisu uspeli da se pridruže Islamskoj državi.

Simpatizere ISIL on naziva "izgubljenim dušama" i poziva ih da se pokaju. On apeluje na porodice Čečena koji su napustili ili planiraju da napuste Rusiju, a stalno ih podseća da ima odgovornost za svoje sinove i mlađu braću. Ovo nije nova taktika. U poslednjoj deceniji, porodice ljudi koji su se pridružili islamistima su bile na meti, a nekima su čak i kuće uništene. Ove kaznene akcije čečenskih vlasti predstavljaju jasno kršenje ruskog ustava i predmet su opravdanih kritika aktivista za ljudska prava, ali one imaju podršku većine čečenske javnosti, koja je ponosna što je njihova republika mesto u kome vlada red.

Tokom mog poslednjeg putovanja u glavni grad Čečenije, Grozni, primetio sam da moj vozač nije uvek zaključavao vozilo a ponekad nije zatvarao prozore. Kad sam pokazao iznenađenje, on je jednostavno rekao, "Automobili se više ovde ne kradu, to bi bila sramota za ceo klan; tako je ovde kod nas." Jasno je da moj vozač nije jedini Čečen koji ovako misli.

Krajem oktobra, grupa od sedamnaest do dvadeset Čečena koji su navodno planirali da idu na Bliski istok je bila zatočena u Moskvi. Mladići su onda dovedeni u Grozni, pred Kadirova,a taj susret je emitovan na nacionalnim televizijskim kanalima. Čečenski lider ih nije napadao, već je nastojao da im objasni da greše. Njegov često ponavljani argument je da se Islamska država bori protiv muslimana a da je zapravo finansiraju strane zapadne specijalne službe. Međutim, jedna od njegovih izjava zaslužuje posebnu pažnju: "Zašto se boriti za neki nepoznati entitet kada još uvek ima toliko toga da se uradi u Čečeniji".

Kadirov je uveren da potencijalni džihadisti na kraju mogu biti " vraćeni na pravi put". To je očigledno odustajanje od njegovog prethodnog stava da se "teroristi ne mogu izlečiti" i on sada pokušava da rehabilituje bivše borce islamske države, a da neke namami da rade s njim. Ovo podseća na Putinovu taktiku kada je on krenuo da sarađuje sa nekima od čečenskih separatista a iznad svega sa klanom Kadirova.

Napori Ramzana Kadirova da zaustavi regrutovanje muslimana za Islamsku državu mogu ojačati njegovu poziciju u ostatku muslimanske zajednice u Rusiji. Naravno, iskustvo Čečenije se ne može direktno primeniti u drugim republikama na Severnom Kavkazu, u oblasti Volge ili drugim regionima Rusije. Međutim, Kadirovljev novi pristup borbi protiv Islamske države, odnosno rad sa rođacima i prijateljima i pružanje pomoći povratnicima, zaslužuje posebnu pažnju, jer postoje znaci da neki ruski muslimani i dalje žele da se pridruže ekstremistima širom sveta.

(Autor: Aleksej Malašenko/Carnegie.ru - priredio M. Đorđević)