Pojedini heroji s velikog platna nisu vodili zanimljiv život samo na filmu već su bili spremni da rizikuju sve za svoje ideale i u stvarnosti

Holivudske zvezde na velikom platnu glume heroje bez mane i straha, zavodnike i zavodnice, avanturiste spremne da rizikuju sve radi viših ciljeva, ali neki od njih takvi su i kad se kamere ugase, pokazuju tajna dokumenta FBI.

Tako su neki od slavnih glumaca i glumica tokom Drugog svetskog rata imali aktivnu ulogu u borbi protiv nacista, dok je bilo i onih koji su s njima sarađivali.

Sterling protiv ustaša

Ime Sterlinga Hejdena (1916-1986) danas možda i nije mnogo poznato na prvu loptu, ali njegov lik jeste - imao je značajne uloge u filmovima „Džungla na asfaltu“, „Džoni Gitara“, „Doktor Strejndžlav“, „Kum“... Kad je počeo rat, glumac, koga su mediji nazivali „najlepši muškarac na filmu“ i „lepi vikinški bog“, napustio je studio i otišao u vojsku.
- Hejden je 1941. pristupio marincima, a posle obuke, tokom koje je promenio ime u Džon Hamilton, bio je jedan od trojice koje je Kancelarija za strateške usluge (preteča CIA) odabrala za specijalne operacije. Prvi zadatak bio mu je prikupljanje podataka po Egiptu, a onda je došao na Balkan da špijunira ustaše. Tu mu je Josip Broz Tito dao komandu nad jedinicom od 400 partizana. Kasnije je bio zadužen za naoružavanje partizana iz luke u Monopoliju. Posle rata dobio je srebrnu zvezdu SAD, kao i jugoslovenska odlikovanja - piše u Enciklopediji CIA.

Kako je objasnio, divljenje prema partizanima i Jugoslaviji doveli su ga u Komunističku partiju. Međutim, to je era paranoje, pa je 1951. pozvan pred Senat, gde se nije poneo kao ratni heroj, već je ocinkario prijatelje da bi se spasao.
- Ispao sam pravi crv, beskičmenjak. Retko kad može da se desi da čoveka hvale jer je uradio nešto što toliko prezire. Mislim da niko ne može da shvati koliko prezirem sebe od tog dana - napisao je Hejden.

Mata Hari i u životu

Šveđanka Greta Garbo (1905-1990) sigurno je jedna od najvećih holivudskih diva. Bila je zvezda i nemog i zvučnog filma, a njena rola čuvene Mate Hari jedna je od najpoznatijih. Međutim, Garbo (rođena kao Greta Gustafson) nije samo glumila špijunku već je radila za britanski MI6.
- Gretu Garbo je 1939. regrutovao filmski producent i agent MI6 Aleksander Korda. Dao joj je specijalni zadatak: da skupi što više podataka o švedskom milijarderu Akselu Vener-Grenu, prijatelju Hermana Gebelsa. Iskoristila je svoj šarm i ubedila ga da je povede u vilu na Bahamima - tvrdi publicista Dejvid Bret.

Misija je dala dobre rezultate jer su u MI6 rešili da Garbo ponovo angažuju.
- Napustila je filmsko platno iako je imala samo 35 godina, a njeni sledeći zadaci bili su otkrivanje nacističkih špijuna i simpatizera u Švedskoj. Htela je i veću ulogu - da učestvuje u ubistvu Adolfa Hitlera. Nacistički vođa bio je njen obožavalac i često ju je zvao u posetu, pa je plan bio da ona ponese pištolj i upuca ga. Međutim, plan je propao u poslednjem trenutku - kaže Bret.

Ipak, Garbo nije stala na tome. Nastavila je špijunsku aktivnost i u avgustu 1943. ličnim vezama spasla je danskog fizičara Nilsa Bora i pomogla mu da iz Danske prebegne u neutralnu Švedsku i uključi se u projekat „Menhetn“, tokom kojeg je napravljena atomska bomba.

Robin Hud nacista

Ima i onih glumaca čija uloga je bila mračnija. Erol Flin (1909-1950) svetsku slavu stekao je glumeći heroje poput Robina Huda, ali u životu nije bio baš tako plemenit - objavljena dokumenta FBI pokazuju da je ovaj Australijanac bio nacistički špijun.
- Flin je bio antisemita i simpatizer nacizma, ali postoji verovatnoća da je bio čak i nacistički agent čija su dela dovela do smrti nekoliko hiljada ljudi. Flin je pao pod uticaj Hermana Erbena, austrijskog doktora i kasnije šefa nemačkih obaveštajaca u Meksiku. Njih dvojica su 1937. putovali u Španiju kako bi prikupili podatke o nemačkim socijalistima koji su se uključili u građanski rat - tvrdi publicista Čarls Hajem.

Govoreći da će dati pomoć borcima protiv Franka, Flin se susreo s nemačkim komunistom Ernstom Telmanom.
- Sve prikupljene podatke o Nemcima u toj jedinici poslao je Gestapou, a oni su iskorišćeni da se porodice boraca pohapse i pošalju u koncentracione logore, gde je većina njih i umrla. Tokom 1938. čak se i susreo sa Adolfom Hitlerom - kaže Hajem.

Pojedini istraživači ne veruju da je Flin špijunirao za Hitlera. Kao dokaz toga navode i njegovo pismo predsedniku SAD Teodoru Ruzveltu u kojem poručuje: „Obucite mi uniformu, pošaljite me u Irsku i napravite špijuna od mene.“ Međutim, dokumenta tajnih službi pokazuju da Ruzvelt nije imao poverenja u Flina upravo zbog veza s Erbenom.

Šifre Kerija Granta

Kerija Granta (1904-1986) mnogi smatraju jednim od najboljih glumaca Holivuda, ali malo njih zna da mu je život ličio na film „Ozloglašena“.

Kako je rođen u Britaniji kao Arčibald Aleksander Lič i tokom bombardovanja Bristola stradalo mu je nekoliko bliskih rođaka, 1939, kad je Amerika još bila neutralna u ratu, MI6 ga je angažovao da prati kolege i prijavljuje naciste.
- Najpoznatiji glumac koga je razotkrio bio je Erol Flin - piše publicista Hajem.

Grantov asistent Rej Ostin rekao je da je glumac za svoje zadatke morao da nauči sisteme šifriranja poruka, kao i da je imao skrivene delove u odelu za prenošenje pisama.
- On je skupio dokaze o nacističkim vezama mnogih članova američkog džet-seta, a zaradu od dva svoja filma poslao britanskoj vojsci, pa je 1947. dobio i kraljevsku medalju za zasluge u borbi za slobodu - piše Hajem.

Diva kao inspiracija
GARBO REŠIO DRUGI SVETSKI RAT

Greta Garbo je i inspirisala druge špijune, pa je Ðoan Pužol Garsija tokom rata koristio njeno prezime kao kodno ime. Ovaj Španac bio je dvostruki agent, ali je radio protiv nacista i uspeo je da ih ubedi da će saveznička vojska, umesto u Normandiju, da se iskrca kod Kalea. Time je znatno doprineo da se operacija završi uspešno.

Komičar na meti nedokazive tvrdnje direktora FBI Džeja Edgara Huvera
ČAPLIN RADIO ZA SSSR PROTIV SAD

Čarlija Čaplina (1889-1977) svi pamte kao kralja komedije, ali njegovi filmovi bili su toliko oštra kritika društva da su ga optužili da je sovjetski špijun i 1952. mu zabranili ulazak u SAD zbog „antiameričkih aktivnosti“.

FBI je istragu o Čaplinu započeo još 1922, ali je intenzivirana na zahtev direktora Džeja Edgara Huvera 1946. i prikupljena dokumentacija ima 2.060 stranica. U dokumentima objavljenim 2012. navodi se da je Čaplin povezan s Vilijamom Fosterom, vođom Komunističke partije SAD, da je simpatizer i finansijer komunista, da se javno zalagao za otvaranje drugog fronta u Evropi radi pomoći SSSR, ali i da u filmovima nikad nije napao Josifa Visarionoviča Staljina.
- Čaplin je davao novac komunističkim organizacijama i na jednom skupu američko-sovjetskog prijateljstva izjavio je: „Postoji mnogo toga dobrog u komunizmu“ - piše u dokumentu koji je FBI prosledio britanskom MI5.

Oni su tad tražili od britanskih kolega da prate Čaplina i provere da li je rođen kao Izrael Torštajn i radi kao sovjetski špijun. Agenti MI5 nisu bili sigurni za ime, ali su naveli da je moguće da nije rođen u Britaniji. Takođe, naveli su njegove susrete komunistima i agentima SSSR, ali su dodali da nisu sigurni da ima dokaza da je i on sam sovjetski obaveštajac.