Turska trenutno vodi veoma agresivnu politiku sa svojim susedima, posebno sa Sirijom. Predsednik Erdogan želi da obnovi Otomansko carstvo i da postane sultan, tvrdi ruski političar Vladimir Žirinovski.

Prema njegovim rečima ruski avion sigurno nije povredio turski vazdušni prostor.

"Turci su nas oduvek mrzeli. Mnogo puta smo morali da ratujemo sa njima. I svaki rat su izgubili", rekao je Žirinovski.

On je istakao da je spreman da podrži svaku Putinovu odluku.

"Predsednik Putin ima odrešene ruke. Ima odluku Saveta Federacije da može da upotrebi vojnu silu bilo gde na planeti", rekao je Žirinovski.

Ruski predsednik Vladimir Putin oglasio se povodom jutrošnjeg incidenta, kada su turske vlasti naredile obaranje ruskog vojnog aviona na granici sa Sirijom.

"Turska je zabola nož u leđa Rusiji obaranjem ruskog vojnog aviona koji je tragao za teroristima", rekao je Putin.
On je istakao da je turski vojni avion pogodio ruski, iako je leteo čak kilometar dalje od turske granice i ničim nije predstavljao pretnju njenoj bezbednosti, i dodao da je cilj njegovog nadletanja bila provincija Latakija u Siriji i terorističke baze u njoj.

Trebalo bi podsetitit da posle nešto više od dve decenije posle raspada SSSR, Ruska vojna sila ponovo raste. Budžet za vojsku se, ako se pogleda u odnosu na 2008. godinu, povećao skoro za trećinu. Očekivani rast u naredne tri godine bi trebalo da bude za 44 odsto veći nego danas. Sadašnji vojni budžet Rusije iznosi 76,6 milijardi dolara.

Rusija trenutno ima 766.000 aktivnih vojnika plus rezervni sastav koji broji 2.485.000 vojnika. Rusija poseduje najveću tenkovsku armadu koja broji 15.500 vozila.

Modernizacija ruskih oružanih snaga, koja se poslednjih godina sve intenzivnije sprovodi i već je urodila revolucionarnom novom generacijom tenkova T-14, nije zaobišla ni strateške raketne snage. Za razliku od SAD, čiji bi 45 godina stari interkontinentalni balistički projektili trebalo da budu u upotrebi sve do 2030., Rusija razvija sasvim nove.

Prvi od njih, RS-24 Jars, već je postao operativan i koristi se u dve varijante. Prva je mobilna pa je prevoze teški kamioni, a druga je bazirana u fiksnim silosima. Procenjuje se da je trenutno aktivno oko 60 ovih projektila. Svaki od njih može nositi barem četiri termonuklearne bojeve glave.

Još noviji projektil je nešto lakši RS-26 Rubež za koji se očekuje da će postati operativan ove godine. Zasad nije poznato koliko će bojevih glava nositi, ali one će manevrisati u završnoj fazi leta da bi izbegle odbranu: poslednjih nekoliko stotina kilometara balističke putanje naglo će smanjiti visinu i do mete će stići mnogo nižom putanjom, poput krstareće rakete.

Najmoćniji projektil koji će koristiti Rusija je Sarmat, a prvi prototip trebao bi biti završen do oktobra.

Reč je o teškom ICBM koji bi trebalo da zameni sadašnje projektile R-36M2 koji je široj javnosti poznat i SS-18 Satana. Sarmat će težiti oko stotinu tona, a očekuje se da postane operativan do 2021. Svaki projektil moći će da isporuči čak 15 manjih nuklearnih bojevih glava ili do deset težih.

(EPK)