U istraživanju ko stoji iza mutnih tokova krijumčarenja nafte jedno ime se stalno pojavljuje - ime Bilala Erdogana, sina turskog predsednika

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov nije jedan od onih koji daju izjave u afektu. Samo 24 sata pošto je ruski avion Su-24 oboren, rekao je da Rusija "ozbiljno sumnja da je to planirana provokacija Turske". U saopštenju ruskog Ministarstva inostranih poslova, Lavrov je istakao da je "obaranjem aviona turska vlada u suštini stala na istu stranu kao i ISIL", i dodao da akcije "Turske izgledaju planirano, sa predumišljajem i preduzete sa konkretnim ciljem".

Lavrov je što je još važnije, ukazao na ulogu Turske u podršci terorističkoj mreži kroz trgovinu naftom, a njegov stav je potvrdio i penzionisani francuski general Dominik Trinkan, koji je izjavio da se "Turska protiv ISIL bori veoma malo, ili se uopšte ne bori, i ne ometa različite vrste šverca na njenoj granici, bilo da se radi nafti, fosfatima , pamuku ili ljudima".

Pitanje ko stoji iza kršenja zakona o finansiranju terorizma uz prećutno odobravanje raznih zapadnih vlada iznenada je postalo vrlo aktuelno, a u istraživanju mutnih tokova krijumčarenja nafte jedno ime se stalno pojavljuje - ime sina turskog predsednika Redžepa Erdogana, Bilala Erdogan.

bilal-ap-28-avg-2014.-.jpg
Foto: AP

Nedžmetin Bilal Erdogan je rođen 23. aprila 1980. kao treće dete aktuelnog predsednika Turske. Posle završetka gimnazije 1999. godine, Bilal se preselio u SAD gde je diplomirao na Harvardu 2004. godine, da bi nakon diplomiranja neko vreme radio u Svetskoj banci kao pripravnik. U Tursku se vratio 2006. godine i započeo poslovni život,, kao jedan od tri akcionara korporacije za pomorski prevoz "Denizčilik BMZ grupe", kasnije umešane u šverc nafte Islamske države.

Erdoganove opasne igre

Sve više i više detalja otkriva da Islamsku državu u Iraku i Siriji hrani i održava u životu turski predsednik Erdogan i turske obaveštajne službe, uključujući i MIT, (turski CIA), zbog svojih neootomanskih imperijalnih fantazija koje se prostiru od Sirije i Iraka do Kine. U oktobru 2014. potpredsednik SAD Džo Bajden je na jednom skupu u Harvardu izjavio da Erdoganov snabdeva ISIL "stotinama miliona dolara i hiljadama tona oružja ..." Učešće Erdogana u podršci ISIL-u je mnogo dublje, a glavni izvor novca kojim se teroristi održavaju je prodaja nafte. Čovek koji tu pordaju čini mogućom je Bilal Erdogan.

Bilal je Erdogan je potpisao ugovore sa nekoliko evropskih transportnih kompanija koje prevoze ukradenu iračku nafte u različite azijske zemljame. Turska vlada kupuje iračku naftu koja se dobija iz zaplenjenih naftnih izvora oko Mosula u Iraku, a pomorske kompanije Bilala Erdogana poseduju posebne molove u lukama Bejrutu i Čejhan sa kojih se transportuje prokrijumčarena sirova nafta tankerima registrovanim u Japanu.

Gursel Tekin potpredsednik turske Republikanske narodne partije je nedavno u intervjuu turskim medijima izjavio: "Predsednik Erdogan tvrdi da, prema konvencijama u međunarodnom saobraćaju ne postoji povreda zakona i da njegov sin radi legalan posao sa registrovanim japanskim kompanijama. Ali Bilal je u stvari do guše umešan u saučesništvo sa terorizmom, ali će sve dok njegov otac ima funkciju biti imun od bilo kakvog sudskog gonjenja".

Tekin je dodao da je pomorska kompanija BMZ preko koje Bilal trguje naftom za ISIL "porodična firma u kojoj i bliski rođaci predsednika Erdogana imaju akcije, i oni zloupotrebljavaju javna sredstva tako što su uzeli nedozvoljene kredite od turskih banaka.

U septembru ove godine turski mediji su objavili da je Bilalova BMZ grupa, kupila dva tankera po ceni od 36 miliona dolara, i da su svi tankeri ove kompanije dugi 140 metara, široki 16, a da ime je nosivost 7 100 tona. Bilal Erdogan je inače u decembru 2013. zajedno sa još četvoricom bivših ministara i provladinih privrednika optužen za primanje nezakonitih donacija za tursku Fondaciju za omladinu i obrazovanje, čiji je član Upravnog odbora.

Istraga je otkrila ozbiljne navode o podmićivanju i nepravilnostima u okviru ove fondacije, a tužioci uključeni u istragu su tvrdili da je Bilal Erdogan zloupotrebio očev uticaj da pomogne da fondacija kupi vredno zemljište u nekoliko pokrajina po cenama daleko ispod tržišne vrednosti.

U februaru 2014. u javnost su procurili navodni tonski zapisi razgovora u decembru 2013. između predsednika Erdogana i Bilala. Snimci svedoče da je Bilal svom ocu rekao da je iz kuće sklonio skoro sav novac, a da je ostalo 30 miliona dolara. Erdogan upućuje svog sina da sakrije novac u domovima nekoliko njihovih rođaka, uključujući Mustafu Erdogana i Ziju Ilgena, pošto je policija kao deo istrage u decembru 2013. pretresla nekoliko lokacija.

Istraga je kasnije skrenuta od strane vlade koja je zamenila tužioce, a u oktobru 2014. godine, novi tužioci su najavili da neće sudski goniti one koji su uključeni u istragu.

Karakteristično za odnose Bilala Erdogana sa vlastima je da je, kako je pre nekoliko dana objavio turski opozicioni portal Dejli Zaman, gorepomenuta fondacija od grada Istanbula besplatno na korišćenje dobila šest novih višespratnica koje pripadaju opštini. Takođe je obelodanjeno da je Bilalova Fondacija u poslednjih nekoliko meseci od više opština u Turskoj dobila donacije u vidu zemljišta i objektima za odmor.

(New Eastern Outlook/Zaman - priredio M. Đorđević)