ODLUČUJUČI DANI ZA PUTINA: Da li Rusiju čeka pobeda u Siriji ili novi Krimski rat?

Jedan od razloga za napad na ruski ratni avion je verovatno pokušaj rusko-vladine koalicije da povrati to područje i zatvori granice da bi se zaustavio protok terorista iz Turske. Bio je to očajnički pokušaj da se zakoči ruska ofanziva i preokrene tok rata koji sada ide u Asadovu korist

Obaranje Su-24 nije izazvalo refleksnu reakciju iz Moskve, koju su mnogi očekivali. Umesto toga, Putinova pažnja je usmerena na krajnji cilj pobede nad terorizmom u Siriji i održavanje suvereniteta i integriteta te države. Incident sa avionom je pojačao njegovu odlučnost da zatvori severnu granicu, porazi teroriste i dobije rat.

Jasno je da rusko bombardovanje džihadističkih grupa koje deluju u blizini tursko-sirijske granice brine turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana. On se dugo se nadao da će taj prostor biti pretvoren u bezbednu zonu u kojoj bi sunitski militanti koji se bore protiv Asada mogli da dobiju oružje i drugu podršku od svojih sponzora, i da je napuste po potrebi. Jedan od razloga za napad na ruski ratni avion je verovatno pokušaj rusko-vladine koalicije da povrati to područje i zatvori granice da bi se zaustavio protok terorista iz Turske. Bio je to očajnički pokušaj da se zakoči ruska ofanziva i preokrene tok rata koji sada ide u Asadovu korist.

Nema sumnje da je Erdogan najbolji prijatelj Islamske države, a problem sa kojim se Turska sada suočava je što koalicija brzo uništava infrastrukturu koja obezbeđuje sredstva za ISIL (rafinerije nafte, naftna polja i transport), dok postepeno preuzima teritoriju koja je formalno-pod kontrolom mnogih antirežimskih ili grupa povezanih sa Al Kaidom na severu, zapadu i centralnim delovima zemlje. Samo u poslednjih nekoliko dana, Rusija i sirijska vojska su završile opkoljavanje najvećg grada u Siriji, Alepo, uništili konvoj od preko 500 kamiona u blizini Rake, i intenzivirali bombardovanje u planinama.

Sada je koalicija fokusirana na zatvaranje granice s aturskom, što je potez koji će prekinuti vitalne linije pro-turskih milicija koje deluju u Siriji i prisiliti teroriste ili da pobegnu ili da se predaju.

Imajte na umu da Erdogan nije jedini sa idejom koridora istočno od Eufrata. Moćni političari u SAD, uključujući i Džona Mekejna, Hilari Klinton i drugi su aludirali da je ovo područje najpovoljnije za zonu zabrane letova. I, uprkos činjenici da Obama odbija da pošaljete kopnene snage da se bore u Siriji, on je prošle srede potpisao akt koji predviđa još 800 miliona dolara pomoći Siriji i Ukrajini.To pomaže da se objasni zašto je ruska ofanziva izazvala uzbunu u Vašingtonu, jer zato SAD planiraju da uspostave trajnu odskočnu dasku za pobunjenike u Siriji.

Geopolitički istraživač i pisac Toni Kartaluči objašnjava da pojačane aktivnosti Rusije duž sirijsko-turske granici označavaju završnu fazu u sirijskom sukobu. Kada budu zatvoreni svi koridori za snabdevanje terorista, ISIL, Al Nusra i ostali povezani sa NATO će se raspasti, dok će sirijska vojska vratiti red u celoj zemlji

Posmatrano u tom svetlu, nedavni zahtev Obame da Turska rasporedi 30.000 vojnika radi zatvaranja granice na turskoj strani treba posmatrati sa ekstremnim skepticizmom. Jasno je da Vašington nije popustio u stavu da "Asad mora da ode" .To znači da se Obamina ekipa nada da će turske kopnene snage uspeti tamo gde džihadisti nisu, odnosno da će 30.000 vojnika biti iskorišćeno za stvaranje i održavanje široke tzv. sigurne zone unutar sirijske teritorije. Turskoj bi trebao povod za napad i malo vazdušne podrške vazdušnih snaga SAD. Ne bi bilo prvi put da se neka laž iskoristi da se započne rat.

Suština je ovo: Putinu je bolje da brzo zauzme granicu pre nego što Vašington i Ankara slože kockice i počnu da se mobilišu.

Turske vojne snage su 25. novembra granatirale sirijsku teritoriju, jer Turska pokušava da isprovocira sirijski odgovor da bi mogla da tvrdi da se radi o "agresiji". To bi bio povod za početak turske vojne operacije u Siriji, a Ankara se u ovom trenutku priprema za invaziju, okupljajući snage u blizini granice.

Vrlo je verovatno da bi sukob sa direktnim ili indirektnim učešćem Rusije, doveo do toga da Turska zatvori moreuze, iako prema Konvenciji iz Montrea to može da uradi samo u slučaju rata ili, ako smatra da joj preti realna opasnost od rata.

Zatvaranje moreuza bi poremetilo veze između ruskih pomorskih snaga na Sredozemlju i glavne baze Crnomorske flote. To bi ugrozilo rusku operaciju u Siriji, i podigao rusko-turski sukob na nivo pravog rata.

Ovakav ishod bi metodom "zavadi pa vladaj" ojačao atlantsku dominaciju, jer bi Rusija bila ukopana u unutrašnjim i spoljnim sukobima, dok bi Turska bila oslabljena i postala više zavisna od SAD i njenih zapadnih saveznika.

Nakon početka nedavnog rusko-turskog sukoba, evropske zemlje su pokušale da radije ostanu po strani. Ali rezultati novog samita EU i Turske pokazuju da je Turska dobila podršku ne samo od SAD, već i evropskih zemalja.

Opasnost po Rusiju je što, kao u Krimskom ratu u 19. veku, postaje sve više i više izolovana.

(Counterpunch/Katehon - priredio M. Đorđević)