KO SA KIME RATUJE U SIRIJI I ZAŠTO: Svi akteri sirijskog rata na jednom mestu

Rat u Siriji u početku je bio sukob između pristalica Bašara al-Asada i pobunjenika ali je u međuvremenu dobio međunarodnu dimenziju u kojoj učestvuju najveće svetske sile, ali i okolne države i vojne grupe. I svako ima svoj interes.

INTERES RUSIJE

Rusija želi da spreči potpuno urušavanje Asadovog režima što bi dovelo do toga da Sirija postane "raj" za militante koji bi onda predstavljali ozbiljnu pretnju Rusiji. Ruske vlasti žele i nastavak prisustva u Siriji, uključujući i rusku mornaricu u Mediteranu. Žele da sačuvaju pristup ruskim fabrikama u Siriji i da zemlja i dalje kupuje oružje iz Rusije. Jedan od interesa je i da Asad ostane na vlasti kao bi u Siriji sačuvala svoje baze koje ima u Tartusu i Latakiji a koje su dopuna ruskim vojnim bazama na Krimu. Sirija je i potencijalni put za gas iz Rusije na Mediteran. Rusija takođe želi da spreči Iran da prevlada svojim uticajem u Siriji a Putinov cilj je i da se stabilizuje Bliski Istok.

INTERES AMERIKE

Iako se verovatno neće svi složiti sa ovom tvrdnjom, ali jedan od interesa SAD u Siriji je sigurnost Evrope. Zbog rata u Siriji pokrenuo se izbeglički talas. U Evropu su došle stotine hiljada ljudi što bi moglo uzrokovati nestabilnost Evrope a to Americi nikako ne odgovara. Ali Amerika u toj zemlji ima i mnoge druge interese. S obzriom da je Sirija bila prvo sovjetski, a kasnije ruski satelit SAD žele da svrgnu Bašara al-Asada kako bi ozbiljno zapretili Iranu i njegovom nuklearnom programu. Amerika želi da svrgne iranski režim i usmeri se na preuzimanje dominacije u regionu. Takođe, žele da smanje tržište ruskog naoružanja koje i dalje dominira regijom. Eliminacijom režima u Siriji i Bašara al-Asada, Amerika bi se lakše obračunala sa svojom ključnom bliskoistočnom pretnjom Iranom i time bi zavladali celim Bliskim Istokom. Ako bi pali Sirija i Iran, Amerikanci bi vrlo lako zapretili Rusiji, ali i Kini. Kada bi Amerika i NATO zauzeli Siriju, Zapad više ne bi imao potrebu za resursima iz Rusije. Lako bi se mogli izgraditi naftovodi i gasovodi iz Evrope, preko Sirije pa do Katara i Saudijske Arabije. Mnogim članicama EU odgovaralo bi da se "reše" zavisnosti od ruskog gasa.

INTERES KINE

Kina ima zajedničke interese sa Iranom i Sirijom. Iran igra važnu ulogu u snabdevanju Kine naftom. A ta je nafta i vrlo važan faktor kineske superiornosti u ekonomiji što trenutno nikako ne odgovara SAD-u.

INTERES KATARA

Najveći interes Katara u Siriji je izgradnja gasovoda. Sirija koja ima dovoljno nafte i gasa ranije je odbila saradnju sa Katarom. Katar želi gasovodom preko Sirije da uđe u Evropu. Neki analitičari tvrde da je Katar jedan od najvećih finansijera militanata u Siriji. Tako žele da stvore haos u toj zemlji i lakše prodru na sirijsko tržište. Katar su već ranije optuživali da sponzoriše terorističke organizacije poput Al-Kaide, Talibana, Islamske države i Al Nusre. Nije tajna da pružaju vojnu, novčanu i političku pomoć sunitskoj opoziciji koja se bori protiv trenutne vlasti Bašara al-Asada.

INTERES SAUDIJSKE ARABIJE

Analitičari smatraju da je interes Saudijske Arabije širenje uticaja vehabizma. Sumnja se da je upravo Saudijska Arabija, kako bi širila ekstremizam, finansirala nuklearni program u Pakistanu. Saudijska Arabija je slala radikalne borce u Avganistan i u BiH. Osama bin Laden je bio Saudijac, kao i 15 od 19 terorista koji su izveli napade na Kule bliznakinje u SAD-u. Sumnja se i da sada Saudijska Arbija finansira ISIL, ali i pobunjenike u Siriji koje ne čini samo "umerena opozicija" već i radikalna Al Nusra. Saudijska Arabija smatra se najvećim saveznikom SAD-a u Siriji.

INTERES TURSKE

Turska, članica NATO-a, želi da svrgne Bašara al-Asada. Žele da ga zamene sunitskom vladom na čelu sa ogrankom Muslimanskog bratstva, čiji je Erdogan ugledni član. Turske vlasti tvrde da se u Siriji bore protiv ISIL-a. Nakon što su Turci srušili ruski avion, ruski predsednik Vladimir Putin izrekao je teške optužbe na račun Turske. Rekao je da je Turska saveznik ISIL-a, da kupuje njihovu naftu, da preko Turske militanti odlaze u Siriju i ulaze u Evropu. Turski predsednik Tajip Erdogan mu je odgovorio da to mora da dokaže i ako to dokaže, da će on dati ostavku. Turci u čitavoj situaciji oko Sirije vide i priliku da se osvete svojem rivalu Iranu, ali i Kurdima protiv kojih se godinama bore. Zbog toga Turci umesto da se bore protiv terorista, dozvoljavaju ISIL-ovcima da ulaze na pogranična područja u kojima živi kurdsko stanovništvo i da ih napadaju i ubijaju.

INTERES POBUNJENIKA

Opoziciju u Siriji često prikazuju kao građane kojima je jedini cilj da svrgnu diktatora Bašara al-Asada i uspostave u Siriji demokratiju. Ipak neki analitičari su skeptični prema tim tvrdnjama. Činjenica je da pobunjenike finansiraju zapadne sile, ali i Saudijska Arabija i Katar. Zbog toga se i postavlja pitanje koliko su ti pobunjenici samostalni i koji su njihovi pravi interesi. Činjenica je da se Rusija u Siriji bori i protiv protiv pobunjenika koji su neprijatelji njihovog saveznika. Treba naglasiti da se naoružana opozicija u Siriji sastoji od više grupa. Jednu od grupa čine borci Slobodne sirijske vojske. To su borci koji su prošli obuku u SAD-u. Njih nazivaju "umerenim pobunjenicima". Među pobunjenicima je i Al Nusra Front koja je svojevrsni naslednik Al-Kaide u Siriji. Reč je o militantima koji često napadaju i otimaju "umerene pobunjenike". Al Nusra se bori i protiv sirijske vojske, ali retko protiv ISIL-a.

INTERES FRANCUSKE, NEMAČKE, VELIKE BRITANIJE

U čitavu situaciju uključile su se nedavno i Francuska, Nemačka i Velika Britanija. Pitanje je zašto su te zemlje toliko čekale i pravile se da ih se odnosi na Bliskom Istoku ne tiču. Francuska je odlučila da se uključi nakon što su militanti opasno zapretili toj zemlji i nakon krvavih napada u Parizu. Nemačka je odlučila da se uključi tek sada kada je u Evropu stiglo više stotina hiljada izbeglica. Iako je Nemačka u početku pozivala izbeglice da dođu u Evropu, sada je shvatila da je to za njih preveliki zalogaj i da se treba aktivnije uključiti kako bi se rat u Siriji što pre zaustavio i kako bi se sprečilo dalje iseljavanje ljudi u Evropu. Činjenica je i da su Francuska i Nemačka odlučne da podrže Bašara al-Asada, sa čim se Amerika ne slaže. Nemci i Francuzi trenutno se slažu sa Putinom da jedino jak diktator može savladati krizu u zemlji.

(24sata.hr)