KOJA JE SLEDEĆA TAČKA DESTABILIZACIJE: Ukrajina, Sirija, pa Albanija?

Na prvi pogled, situacija je relativno mirna. Međutim, tinjajući žar može zapaliti novu vatru u svakom trenutku. Štaviše, situacija postaje samo gora, a do medija stižu samo alarmantni odjeci. Nažalost, malo šta Rusija tu može da uradi

One ne žele da budu u senci svetske politike i teže da postanu kreatori događaja. Na primer, neposredno pre incidenta sa obaranjem ruskog aviona Su-24, javnost u Rusiji je posmatrala Tursku kao prijatelja i partnera. Sada se govori o Erdoganu i njegovim imperijalnim ambicijama, a javnost sluša izjave šefa turske obaveštajne službe o podršci turskih fudbalskih navijača Islamskoj državi, i svedok je činjenice da se teroristi između ostalog pažljivo leče u turskim bolnicama. Dakle, shvatamo da realnost takva da udar može doći neočekivano i od onih kod kojih se, na prvi pogled, čini da nisu stanju da to učine. Odakle opasnost vreba? Okruženi najnovijim vestima, potpuno smo zaboravili na bure baruta Evrope, što je Balkansko poluostrvo oduvek bio. Evo, došlo je do sukoba između velikih sila, a sama regija je vekovima cepana etničkim sukobima. To je Gordijev čvor koji niko nije uspeo da razveže.

Ništa se nije promenilo od kraja prošlog veka. Devedesete su obeležene krvavim raspadom Jugoslavije: rat u Sloveniji, Hrvatskoj i Bosni. Godine 1998. izbio je sukob na Kosovu koji je na kraju doveo do bombardovanja Beograda. Možda je najvažnija posledica za destabilizaciju sveta bila stvaranje takozvanog "kosovskog presedana".

Tu postoji mnogo nijansi, uključujući i bombardovanje NATO-a, etnički konflikt, i još mnogo toga, ali suština ova: teritorijalna jedinica naseljen predstavnicima nacionalne manjine se otcepila bez dozvole matične države. Ali, očigledno da za desetine drugih teritorija, kao što su, na primer, Katalonija i Kvebek, pravni mehanizmi za ostvarivanje prava naroda na samoopredeljenje ne važe. Umesto toga, potrebna je jaka sila. Ali to je za žaljenje.

Pod izgovorom opravdanog separatizma, teroristi svih boja mogu da dobiju moralno, čak i ako ne legalno, opravdanje za svoje užasne akcije. Ali, ako neko naivno veruje da je uloga SAD i NATO-a uspela da reši nešto ili srediti stvari na Balkanu, onda duboko grešni. Na prvi pogled, situacija je relativno mirna. Međutim, tinjajući žar može zapaliti novu vatru u svakom trenutku. Štaviše, situacija postaje samo gora, a do medija stižu samo alarmantni odjeci. Nažalost, malo šta Rusija tu može da uradi.

Srbija, naš glavni saveznik u regionu nalazi se u veoma neprijateljskom okruženju, okružena bivšim jugoslovenskim republikama. Glavni igrač koji danas, kao i juče, tamo pokušava da ostvari svoje interese je naš bivši prijatelj Turska. Balkan je dugo bio deo Otomanskog carstva koje država premijera Erdogana pokušava da oživi. Danas je uticaj Turske u regionu prilično jak, naročito u muslimanskim zemljama kao što su Bosna i Albanije.

Posebna pažnja se treba usmeriti na Albaniju, malu zemlju sa velikim ambicijama i ratobornim težnjama. Tu postoje svi uslovi za eksploziju, baš poput one u Ukrajini ili Siriji.Prvo, tu je spoljna podrška pojedinih sila koji su zainteresovane za eskalaciju. U Ukrajini su SAD ovo postigle aktivno podržavajući i gajeći nacionalistička osećanja.

U slučaju Albanije, ta sila je Turska, kojoj je od velike koristi da destabilizuje situaciju u regionu i gurne balkanske države u međusobni sukob pod zloglasnim geslom"zavadi pa vladaj". Dakle, Turska snažno podržava ideju "Velike Albanije". Suština je da sve teritorije u kojima dominira albansko stanovništvo treba da bude jedna država. Priča o Kosovu je deo tog projekta. Zar to ne podseća na istoriju Stepana Bandere i ideje o Velikoj Ukrajini?

Drugo, Albanija je izuzetno "kriminalizovana" država. Lokalna mafija, na osnovu bliskih porodičnih veza, je sada priznata kao jedna od najjačih u Evropi. Čak Koza Nostra prema njima ne izgleda preteće. Njegov glavni izvor prihoda je droga. Albanija je tranzitna tačka između između Avganistana, Turske, Evrope i SAD. Albanska mafija je aktivno učestvovala u sukobu na Kosovu i uspostavila veze sa mnogim terorističkim organizacijama, uključujući i Islamsku državu.

Na kraju, Albanija je muslimanska zemlja. Nikada ne treba zaboraviti da je religija, za lokalne aktiviste, samo sredstvo za ostvarenje cilja, i to onog koji, kao što je poznato, sve opravdava.

Apsolutno je očigledno da kriza na Balkanu koristi i SAD. Prvi cilj je pad Srbije. Tako, tempirana bomba otkucava u samom centru Evrope i njeno aktiviranje je samo pitanje vremena. Međutim, nije kasno da se to zaustavi. Svetska istorija je u više navrata pokazala tužne rezultate takve politike. Istorija je pokazala da sami piromani, po pravilu, na kraju obično sagorevaju.

(autor: Viktor Veritov/Politrussia - priredio M. Đorđević)