Nekadašnji pripadnik čileanske vojske zapanjio je naciju kada se pre nekoliko dana javio u popularnu radijsku emisiju o ljubavnim problemima.

Međutim, emisija o ljubavnim jadima je otišla korak dalje jer je Giljermo Rejes Ramsi priznao da je u vreme vladavine diktatora Augusta Pinočea učestvovao u pogubljenjima 18 političkih protivnika tadašnjeg režima.

Ramsi (62) je uhapšen u petak, dva dana posle neverovatne telefonske ispovesti na radiju, a policija ga je, za sada, optužila za ubistvo pripadnika čileanske Socijalističke stranke Fredija Taverne Galjegosa i Hermana Palomina Lamasa 1973. godine. Reč je o stranci Salvadora Aljendea, koga je s mesta predsednika države Pinoče svrgao vojnim udarom.

giljermo-rejes-ramsi.jpg
YouTube/Printscreen 

Kako piše Gardijan, Rejes se u sredu javio u 'Ljubavnu izdaju', jednu od najpopularnijih čileanskih radijskih emisija, a odmah na početku voditelju Robertu Artiagoitíji kazao je da razmišlja o samoubistvu.

Malo je govorio o svojim ljubavnim frustracijama, a onda je prešao na sasvim drugu temu. Počeo je da opisuje upletenost u razne zločine, spominjući da je kao početnik u vojsci učestvovao u 18 egzekucija u periodu pošto je vlast u državi preuzela vojna hunta.

"Prvi put (kada sam ubio nekoga) sam zaplakao, ali poručnik mi je rekao: Dobar vojnik, dobar vojnik, hrabar vojnik. A zatim bum, bum i tako opet. Drugi put kad sam ubio svidelo mi se. Uživao sam", ispričao je.

Sledećih 20-ak minuta, opisivao je kakve je sve strahote video kao vojnik.

"Upucali bismo ih u glavu, a zatim bismo razneli leševe dinamitom. Ništa ne bi od njih ostalo, ni senka', kazao je.
Iako u emisiji ni u jednom trenutku nije otkrio svoj identitet, a nije spominjao ni imena svojih žrtava, policija je otkrila odakle je upućen telefonski poziv i tako ga locirala, uhapsila i podigla prijavu za ubistvo pomenutih dvojice političara Taverne i Palomine.

Obojica su nedugo posle vojnog puča 1973. bila uhapšena i strpana s ostalim političkim zatvorenicima u pustinjski zatvor u Pisagui. Nakon postupka pred vojnim sudom Taverna je pogubljen u oktobar, a Palomina u novembru 1973. godine. Njihova tela do danas nisu pronađena.

Tokom razgovora s voditeljem, Rejes je rekao da su ga indoktrinirali na vojnoj obuci.
"Poslali su me u Santjago i tamo me podučavali ekstremnom nasilju. Tu sam shvatio koliko čovek može postati zao", rekao je.

Tvrdi da je u egzekucijama bio prisiljen da učestvuje jer bi u suprotnom zbog neposlušnosti njemu samom pretila smrt.

"Morao sam to da radim, ista ta vojska ubila bi i mene".

augusto-pinoce-cile.jpg
Profimedia 

Ipak, iz tona kojim je sve pričao dalo se zaključiti da se nimalo ne kaje zbog počinjenih zločina.
Voditelj mu je u nekoliko navrata postavljao pitanja o tvrdnji da je samo izvršavao naredbe. "A šta je s vašom ljudskom odgovornošću?", upitao je.

"Ako bismo ih zatekli s oružjem, likvidirali bismo ih. Bum, bum, bum", odgovorio je. "Pet hitaca i nema ih više. Nisu ni oni bili bele golubice...", dodao je.

Organizacije za ljudska prava su pozdravile Rejesovo hapšenje. Prema procenama, Pinočeov režim je kriv za smrt najmanje 3.000 političkih protivnika, a hiljade tela ubijenih još uvek nije pronađeno.

Istražitelji se nadaju da bi im Rejesovo hapšenje moglo doneti neke nove tragove u pogledu lociranja posmrtnih ostataka.

(Jutarnji)