REVOLUCIJA U EU: Uvodi se evropska granična straža

BRISEL - Šefovi diplomatija Evropske unije sutra treba da donesu odluku o pravoj "revoluciji" u zaštiti spoljnih, a delom i šengenskih granica EU, uz postavljanje nekoliko hiljada pripadnika "evropske granične straže" koja bi mogla delovati nezavisno od vlasti država članica, kao što su Grčka ili Italija koje su na udaru migranata.

Izvori Evropske komisije su novinarima preneli da je "zalog to da se spasi šengenski ugovor i prostor slobodnog prometa unutar Unije, koji je postao ugrožen zbog slabo branjenih spoljnih granica EU", imajući na umu i činjenicu da su preko poroznih i spoljnih i šengenskih medja Unije uspeli da se infiltriraju i neki teroristi, poput dvojice koji su učestvovali u masakru 130 ljudi u Parizu.

Ovakva mera će se podudariti sa zahtevom mnogih vlada EU da se priliv imigranata mora zaustaviti i naročito s ključnom porukom nemačke kancelarke Angele Merkel da se "mora osetno smanjiti priliv izbeglica" pošto je to, kako je navela, "ogroman izazov".

Nemački i francuski ministri unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer i Bernar Kaznev su poslali pismo svojim kolegama u EU, u kojem traže da se osetno jača sadašnja agencija Fronteks za zaštitu spoljnih granica Unije.

"U vanrednim okolnostima", predočavaju De Mezijer i Kaznev, "Fronteks mora imati ovlašćenje da po svom nahođenju upućuje ekipe za hitne intervencije na granicama". Tome su se dosad opirale i Grčka i Italija, ali još više Poljska, Mađarska i druge zemlje na istoku EU, koje smatraju da je glavni problem što dosad naročito Grčka nije branila nekontrolisani masovni ulazak migranata, kao i činjenica da Unije nije bila u stanju da se s Turskom nagodi oko zaustavljanja prolaska i ulaska u EU ne samo imigranata, već i terorista koji su neometano prelazili tursko-sirijsku granicu.

Avramopulos je italijanskom listu Republika rekao da njegov s mnogim činiocima u EU usaglašen predlog znači i da norme i odredbe za odobravanje azila moraju potpuno poštovati sve članice Unije. Evropska unija bi tako učvrstila pravno jedinstven prostor za odobravanje azila, a bila bi formirana Evropska obalska i granična straža koja bi nadzirala kako granice štite i rešavaju pitanje imigranata nacionalne vlasti članica EU.

Evropska obalska i granična straža bi imala ovlašćenja da direktno interveniše bilo gde na granicama Unije, bez traženja saglasnosti nacionalnih vlasti, a u nekim slučajevima bi mogla direktno da vraća s evropskih granica ilegalne imigrante i one koji nemaju pravo na ulazak u EU. Tu će, objasnio je evropski komesar za imigracije, od presudnog značaja što brže uvođenje svih "vrućih ulaznih tačaka" za razlučivanje ko su izbeglice iz ratova i političko-verskih progona i nasilja, a ko ekonomski migranti koji nemaju pravo na azil.

Takođe da se sprovede zasad samo u povoju odluka Saveta ministara EU da sve članice Unije preuzmu obavezu o prihvatanju dela izbeglica koje su već u EU. Dosad je agencija Fronteks za zaštitu spoljnih granica Unije samo "davala podršku" vlastima zemalja članica u upravljanju granicama, a sad nova Agencija za Obalsku i graničnu stražu treba da deluje samostalno, sprečava krizne situacije i hitno interveniše na terenu.

"Time se sad stvaraju istinske spoljne granice Unije, koje će biti potpuno zaštićene upravo zato da bi unutrašnji prostor bez granica bio obezbeđen", predočio je Avramopulos. O imigraciji, zaštiti spoljnih granica i terorizmu će raspravljati i odluke doneti i šefovi država ili vlada EU u četvrtak i petak, a u nacrtu zaključaka njihovog zasedanja se navodi da se "hitno moraju otkloniti manjkavosti u zaštiti granica" i takođe uvesti mere "odvraćanja migranata" koji ne bi pristali na popisivanje i utvrđivanje identiteta.