Višenedeljni ruski vazdušni udari u Siriji su, kako izgleda, povratili dovoljno snage vladinoj strani da ubede neprijatelje predsednika Bašara al Asada i svet da čak iako ne pobedi u ovom ratu ne može brzo biti silom uklonjen, piše agencija AP u analizi situacije u Siriji.

Kako navodi AP to saznanje, kao i sve veće osećanje da je prioritet broj jedan u svetu uništenje grupe Islamska država, dovelo je do toga da mnogi priznaju da koliko god bilo neprihvatljivo njegovo ponašanje u ratu Asad će morati da se trpi bar još izvesno vreme.

Najdramatičniji znak ove promene stava stigao je u utorak kada je državni sekretar SAD Džon Keri rekao da će Asadovu budućnost odrediti sirijski narod, i najjasnije do sada rekao da Asad za sada može da ostane i da bude deo tranzicije. Ova izjava predstavljala je manje preokret nego kulminaciju promena stavova koje se dešavaju mesecima, a posebno je zanimljivo da je Keri to izjavio u Moskvi, gde je razgovarao o sirijskom pitanju sa ruskim zvaničnicima.


Rusija koja podržava Asada počela je vazdušnu kampanju u Siriji 30. septembra što je predstavljalo kritični momenat u građanskom ratu u trenutku kada su Asadove snage ubrzano gubile teritoriju u korist pobunjenika. Dok Moskva navodi da su meta vazdušnih udara grupa Islamska država i drugi teroristi u Siriji veći deo ruske vazdušne kampanje usmeren je na umerenije snage koje se bore protiv Asada u centralnoj i severnoj oblasti gde Islamska država nije prisutna ili je vrlo malo prisutna, navodi AP.

ruska-avijacija-avioni-al-kaida-sirija-bombardovanje.jpg
AP 

Rezultati su se sporo pojavljivali. Uprkos skoro 11 nedelja ruskih vazdušnih udara ruske vladine snage uz pomoć libanskog Hezbolaha i iranskih snaga nisu uspeli da povrate izgubljeno u severnoj provinciji Idlib i u Palmiri, starom pustinjskom gradu u centralnoj Siriji koji je pao u ruke Islamske države preko leta. Ruski vazdušni udari su, međutim, pomogli Asadu da uspori ili zaustavi napredovanje pobunjenika na nekoliko frontova i on je zauzeo desetine sela u severnoj i zapadnoj Siriji.

Najveća vladina pobeda do sada bila je prošlomesečno oslobađanje vazdušne baze Kveiras u provinciji Alep koja je bila pod trogodišnjom opsadom ekstremističkih grupa. Posle toga je u ponedeljak usledilo zauzimanje vojne vazdušne baze blizu Damaska koju su držali pobunjenici poslednje tri godine, i čime je pojačano prisustvo vlade u oblasti većinski pod kontrolom opozicionih snaga. I juče su vladine snage zauzele strateški važnu planinu na severozapadu i približile se pobunjeničkom uporištu u priobalnoj provinciji Latakiji.

Iako ne može da se kaže da je ruska intervencija dovela do strateške promene izgleda da je ipak povratila stanje na bojnom polju koje je vladalo pre nego što su pobunjenici napravili niz velikih pomaka ranije ove godine koji su podstakli Asada i njegove ruske saveznike da krenu u akciju, navodi AP. Rusi su svojom vojnom intervencijom u suštini poručili (drugima) da mogu da odbiju da razgovaraju sa Bašarom Asadom, ali da to znači da neće dobiti političko rešenje, a ako žele političko rešenje da moraju da sarađuju sa tim čovekom, ocenio je analitičar Jezid Sajig iz Bliskoistočnog Karnegi centra u Bejrutu.

Ruska pomoć dala je novu energiju Asadu koji je poslednjih mesec dana dao niz intervjua u kojima je rekao da bi mogao da se kandiduje ponovo na novim izborima i nedavno dodao da neće da pregovara sa naoružanom opozicijom. U izjavama u Moskvi u utorak, Keri je rekao da SAD i njegovi partneri ne traže "takozvanu promenu režima" i da je sada glavno da se ubrza mirovni proces u kojem bi "Sirijci odlučivali o budućnosti Sirije". Sirijska opozicija se podsmeva tim izjavama i navodi da one odražavaju dugogodišnju nespremnost Amerike da sruši Asada.


Ruska intervencija je podigla uloge i dala novi podstrek pregovorima 17 zemalja u Beču prošlog meseca u kojima je prvi put uključen i Iran, rekao je Aron Lund, stručnjak za Siriju. Mirovni plan koji su dogovorili ne govori ništa o budućnosti Asada već da će se održati slobodni izbori u roku od 18 meseci od trenutka kada predstavnici Asada i opozicije počnu razgovore o novom ustavu. Ipak on odražava da Vašington i Moskva sada shvataju da moraju da rade zajedno da se osigura kraj sukoba i u suštini su se dogovorili da odlože pitanje ostanka Asada na vlasti ili njegovog odlaska u korist ubrzavanja mirovnog procesa.