(VIDEO) OD MARATONSKOG POLJA DO STALJINGRADA: Ove bitke su promenile svet
Bitka na Maratonskom polju
Moćni persijski vladar Darije I poslao je 490. godine p.n.e. veliku vojsku da pokori Grčku, koja mu se zamerila jer je podržavala pobunjenike u njegovom kraljevstvu.
Više od 20.000 konjanika i pešaka iskrcalo se kod Maratona, očekujući laku pobedu. Ali prkosni Grci nisu čekali da ih Persijanci pokolju, nego su već na obali silovito jurnuli na njih i potukli ih do nogu. U tom napadu izginulo je više od 6.000 persijskih vojnika, dok je na strani Grka stradalo tek oko 200 vojnika.
S ovom bitkom povezuje se i legenda o Fidipidu, koji je trčao 42 kilometra do Atine i uspeo sugrađanima samo da kaže "pobedili smo" pre nego što je pao mrtav. Tako je udario temelje današnje maratonske trke.
Bitka kod Kajamarka
Želeći da pokori carstvo Inka i dokopa se njihovog blaga, Francisko Pizaro je 1531. u bici kod grada Kajamarka na prevaru zarobio njihovog vladara Atahualpu. Ovaj se, misleći da dolazi na pregovore, pojavio nenaoružan zajedno sa svojim najbližim vojskovođama, što se pokazalo kao kobna greška. Pizaro je pobio Atahualpinu svitu, a za njega je tražio ogromnu otkupninu u zlatu. Kad ju je dobio, ubio je i Atahualpu. Uskoro je pokorio i glavni grad Inka, čime je ta civilizacija zatrta.
Bitka kod Hastingsa
Engleski kralj Edvard Ispovednik nije imao dece, pa je na samrti proglasio Harolda Godvinsona svojim naslednikom. Normanski vladar Vilijam II smatrao je to prevarom jer je Edvard, navodno, njemu obećao kraljevstvo. Okupio je moćnu vojsku i iskrcao se u Englesku, gde je posle teške i neizvesne borbe kod Hastingsa porazio Harolda i preoteo mu krunu. Sa Haroldovom smrću ugasila se anglosaska loza i Normani su pokorili Englesku, a njihov vođa dobio je nadimak Vilijam Osvajač.
Opsada Orleana
Ključni događaj Stogodišnjeg rata između Engleske i Francuske (1337-1453) zbio se kod grada Orleana. Šestomesečna engleska opsada grada zamalo je urodila plodom, ali dolazak Jovanke Orleanke iz temelja je promenio događaje na ratištu: pod njenim vođstvom Francuzi su porazili napadače i preuzeli inicijativu u ratu, što je na kraju rezultiralo povlačenjem Engleza iz Francuske.
Jovanka Orleanka bila je nepismena seljanka kojoj su se, navodno, ukazivali sveci, sugerišući joj da oslobodi zemlju od Engleza. Pošto je pobedila u nekoliko bitaka, bila je zarobljena i osuđena za krivoverstvo i veštičarenje. Imala je samo 19 godina kad je spaljena na lomači.
Opsada Jortktauna
Britanski general Čarls Kornvolis našao se 1781. godine sa svojom vojskom u Jorktaunu, gde se odmarao i obnavljao zalihe. Značajna sila od 7.000 ljudi pod oružjem mesecima se borila i dominirala na američkom jugu, pa joj je odmor bio prijeko potreban. Tu su ih neočekivano s kopna i mora opkolili Amerikanci i njihovi saveznici Francuzi i teško porazili. Posle ove bitke britanski kralj Džordž je počeo pregovore s Amerikancima, što je na kraju rezultiralo priznanjem nezavisnosti Sedinjenih Američkih Država.
Bitka kod Vaterloa
Francuski car Napoleon Bonaparte pošao je u osvajanja 1799. godine i nakratko je zagospodario kontinentalnom Evropom. Godine 1812. godine doživio je katastrofu u Rusiji, posle čega je abdicirao. Uskoro se, međutim, vraća na vlast, što izaziva reakciju Britanaca i Prusa, koji okupljaju jaku vojsku i nanose Francuzima težak i konačan poraz 1815. godine kod grada Vaterlo u današnjoj Belgiji. Vaterlo je postao sinonim za poraz od koga se ne oporavlja.
Bitka kod Tura
Poznata i kao bitka kod Poatjea, odigrala se krajem 732. godine kada su se sukobile vojske franačkog vojskovođe Karla Martela i muslimanskog emira Abdula Rahmana. Odlično uvežbani Franci su, mada bez ijednog konjanika, teško porazili višestruko brojniju muslimansku vojsku, čime su spasli evropsku rimsko-grčku kulturu i uspostavili franačku dominaciju na kontinentu.
Bitka kod Getisburga
Ključna bitka američkog Građanskog rata odigrala se kod grada Getisburg. Konfederacija je 1863. godine pokrenula veliku ofanzivu na severne države, s namerom da brzo slomi Uniju. U blizini pomenutog grada presrela ih je vojska Unije pod vođstvom generala Džordža Gordona Mida i posle tri dana krvavih borbi porazila ih, pri čemu je poginulo gotovo 100.000 ljudi. Konfederacija, u ekonomskom smislu mnogo zaostalija od severa zemlje, nikad se nije oporavila od ovog poraza.
Invazija na Normandiju
Kad su se kanadske, francuske, britanske i američke trupe iskrcale na obale Normandije u kasno proleće 1944. godine, otvorile su novi front u Evropi, koji je fašističkoj Nemačkoj jasno dao do znanja da je kraj rata blizu. U najvećoj pomorskoj invaziji u istoriji učestvovalo je više od 3 miliona vojnika, koji su oslobodili Francusku korak po korak.
Staljingradska bitka
Šestomesečna opsada Staljingrada (danas Volgograd) jedna je od najkrvavijih bitaka u ljudskoj istoriji i predstavlja ključnu prekretnicu Drugog svetskog rata. Nemačka je tokom ove bitke, vođene od avgusta 1942. do februara 1943. godine, izgubila četvrtinu vojnika na Istočnom frontu, od čega se nikad nije oporavila.
Grad je imao izuzetan strateški, ali i ideološki značaj, jer bi osvajanjem grada koji nosi Staljinovo ime nacistička ideologija simbolički pobedila komunističku.
Nemci su se u septembru probili do centra grada, ali Rusi su tada pokrenuli kontraofanzivu i opkolili 330.000 nemačkih vojnika, koji su se zbog nedostatka hrane i municije predali u februaru sledeće godine. Među zarobljenicima su bila i 22 nemačka generala.
Gotovo 2 miliona vojnika i civila izgubilo je život u bici za grad. Posle Staljingrada Crvena armija je bila u stalnom naletu, koji je stao tek u Berlinu 1945. godine, kad je pobedila i porazila fašističku Nemačku.
"PONOSAN NA ČINJENICU DA U PREMIJERU ORBANU IMAMO ISKRENOG PRIJATELJA" Predsednik Vučić se oglasio iz Budimpešte posle sastanka s mađarskim premijerom (foto)