Za Ruse reč „mafija“ je neraskidivo povezana sa periodom 90-ih. Vreme nagle tranzicije iz sovjetskog komunizma na tržišnu ekonomiju, kada je organizovani kriminal dostigao neverovatne razmere.

Upravo u tom periodu kriminalci su dobili mogućnost da legalizuju svoj kapital i pred njima su se otvorila vrata ka vlasti (zbog porasta korupcije među predstavnicima elite).

Značajno se proširilo njihovo polje delovanja: reketiranje, prostitucija, hotelski i kockarski biznis, trgovina narkoticima.

Ruska mafija je vrhunac doživela 1990-ih. Zatim su se usled jačanja države mnoge kriminalne grupe raspale, deo mafijaša se našao u zatvoru ili je bio likvidiran, a ostali su uspeli da pređu u legalne vode i postanu uvaženi biznismeni. U savremenoj Rusiji najveću opasnost predstavljaju etničke kriminalne grupe koje kontrolišu ulični kriminal i trgovinu narkoticima. Ukratko, rusku mafiju je zamenila srednjoazijska.

Nesrećne devedesete

Već postojećem kriminalnom miljeu 1990-ih priključio se veliki broj novih grupa, od kojih mnoge nisu priznavale postojeće tradicije i delovale su bez poštovanja bilo kakvih principa.

Bande su često osnivane po teritorijalnom principu. Na primer, među najuticajnijim grupama 1990-ih bile su „solncevska“ i „orehovska“, koje su nastale u rejonima Moskve Solncevo i Orehovo. Pritom se njihovi interesi nisu ograničavali na ove rejone: na primer, „solncevski“ kriminalci su na vrhuncu svoje moći kontrolisali desetine preduzeća i hotela u Moskvi i Podmoskovlju, imali su svoje poslove i u drugim gradovima – Arhangelsku,

Murmansku, Toljatiju – pak čak i u inostranstvu.

Prema informacijama sa sajta „Kriminalni svet“ već 1995. na članove ove grupe bilo je registrovano preko 120 banaka i firmi. Do 1997. šefovi „solncevske“ grupe su imali na raspolaganju 250 boraca koji su bili spremni da sa oružjem u rukama štite interese svoje organizovane kriminalne grupe. Postojale su uticajne grupe i van prestonice Rusije, kao što su „tambovska“ u Sankt Peterburgu, „volgovska“ u Toljatiju, „slonovska“ u Rjazanju.

Među bandama se vodila borba za sfere uticaja, koja je prouzrokovala mnoge ratove među kriminalcima. Ginulo je na stotine članova bandi, ali novih regruta nikada nije nedostajalo: tih godina su kriminalci postali mnogi bivši vojnici i policajci, kao i sportisti i jednostavno snažni mladići.

Kriminalne grupe su 1990-ih bile zaista masovna pojava, ali elitu u kriminalnom svetu su i dalje činili tzv. „kriminalci u zakonu“. Svaki od ovih kriminalaca imao je praktično neograničenu vlast: pravo da rešava sporove među prestupnicima, pravo da drži zajedničku kriminalnu kasu. Za ova prava u kriminalnom društvu morao je da se pridržava potpune askeze i strogog internog moralnog kodeksa.

Neki od „kriminalaca u zakonu“ bili su poznati daleko izvan granica bivšeg SSSR-a, kao, na primer, Aslan Usojan, poznat po nadimku Deda Hasan. Kada je 2013. Usojana likvidirao plaćeni ubica, američki list „Vašington post“ ga je nazvao „ruski don Korleone“. Deda Hasan, koji je imao 75 godina, poreklom iz Tbilisija, zaista je bio „kum“ kriminalnog sveta i njegova pogibija je bila događaj od svetskog značaja.

Još jedna legendarna ličnost tih godina koja je poznata na Zapadu bio je Vjačeslav Ivanjkov sa nadimkom Japančić (rus. Japončik). Uticaj Ivanjkova obuhvatao je i poslovne krugove SAD, gde je on živeo kada je početkom 1990-ih napustio Rusiju i, prema informacijama iz zapadnih medija, bio na čelu „ruske mafije“ u Njujorku. Ivanjkova je 1995. uhapsio FBI na osnovu tužbe za iznuđivanje i Japanac je skoro deset godina proveo u američkom zatvoru. Kada se vratio u Rusiju, Ivanjkov je sarađivao sa Deda Hasanom i, kao i on, umro je nasilnom smrću – posle atentata 2009.

Međutim, nisu svi učesnici u događajima 1990-ih završili na taj način. Mnogi su danas uvaženi preduzetnici, koji nemaju nikakve probleme sa zakonom.

Šta se dešava danas

Haos iz 1990-ih je ostao iza nas i, mada se ne može govoriti o potpunom uništenju „kriminalaca u zakonu“ i šefova bandi, oni su znatno manje primetni u društvu. Danas je situacija u Rusiji dosta stabilna: u kriminalnom svetu šefovi su sledbenici Dede Hasana i uglavnom su lojalni vlastima i sarađuju sa njima.

U intervjuu za list „Komersant“ načelnik Moskovskog kriminalističkog istražnog odeljenja Vladimir Zinovjev objašnjava: „Lideri kriminalnog društva iz 1990-ih više nisu mladi. Većina njih je odavno prešla u legalne vode. Povratak u situaciju iz 1990-ih im ni na koji način ne odgovara“. Što se tiče „teritorijalnih“ bandi kao što su „solncevska“ ili „orehovska“, Zinovjev je siguran da su one uništene: neki članovi su stradali u međusobnim obračunima, neki su u zatvoru, za nekima su raspisane međunarodne poternice i kriju se u inostranstvu.

Prema rečima Zinovjeva, danas znatno veću opasnost za građane predstavljaju etničke grupe koje čine ilegalni imigranti, pre svega iz Srednje Azije. Za razliku od kriminalaca stare škole, oni nemaju nikakav moralni kodeks i deluju bez kontrole, bez zajedničkog centra upravljanja. Imigranti su uglavnom specijalizovani za ulični kriminal: prema statistici, oni počine preko polovine krađa, razbojništava i silovanja u Moskvi. Česti su i slučajevi pljački magacina. Imigranti koji u njima rade kao fizički radnici i čistači svoje zemljake koji se bave kriminalom obaveštavaju kakve se vrednosti skladište u magacinima.

Etničke organizovane kriminalne grupe se bave i trgovinom narkoticima: znatan deo trgovine heroinom iz Avganistana obavljaju došljaci iz Tadžikistana, kao i Cigani. Osim imigranata iz Srednje Azije, tradicionalno se kriminalom bave i došljaci iz zemalja Južnog Kavkaza (dela Kavkaza koji nije deo Rusije). Informaciju Zinovjeva je za „Rusku reč“ potvrdio i Andrej Galiakberov, šef pres-službe Ministarstva unutrašnjih poslova Rusije za Moskvu.

Etničke kriminalne grupe predstavljaju opasnost u znatnoj meri zbog svoje „prekogranične“ rasprostranjenosti. Grupe dolaze, počine seriju zločina i vraćaju se u one zemlje iz kojih su došle. Šef katedre za krivično pravo i kriminalistiku Moskovskog državnog instituta za međunarodne odnose (MGIMO) Aleksej Malinovski, komentarišući ovu situaciju objašnjava:

"Etnički kriminalni klanovi često deluju na teritoriji nekoliko država. Upravo sa ciljem da se suprotstavi toj pretnji Rusija je 2004. pristupila Konvenciji UN protiv transnacionalnog organizovanog kriminala.“

(Newsweek/Ruska reč)