Predsednik Rusije i premijer Grčke u prethodnih 12 meseci doživeli dramatične preobražaje i izmene u vođenju politike. Prvi je, pritom, izašao kao pobednik, a drugi proglašen gubitnikom, pa i lažovom godine

Rusiju i njenog predsednika Vladimira Putina mnogi su otpisivali još tokom 2014, govorivši da njegovu „agresiju“ na Ukrajinu Zapad neće moći da oprosti, kao i to da će sankcije uvedene Moskvi iz SAD i EU razoriti jednu od najmoćnijih sila današnjice.

Međutim, iako je ruska privreda pred kraj 2014. zaista posrtala, a šef Kremlja bio ignorisan na brojnim svetskim događajima, u 2015. on je povratio uticaj, pre svega odlukom da se uključi u borbu protiv terorista Islamske države (IS) u Siriji. Time je od potencijalnog gubitnika postao najmoćniji lider današnjice, stavivši u zapećak američkog predsednika Baraka Obamu. Na lestvici svetskih moćnika pao je i francuski lider Fransoa Oland, koji je nakon terorističkog napada na Pariz 13. novembra lično pohitao u Moskvu da od Putina zatraži savezništvo u borbi protiv ekstremista.
- Svojim angažovanjem u Siriji, kojim je iznenadio Zapad, uspelo mu je ono što je želeo od početka - da prisili SAD da sa njim razgovaraju kao sa nekim ko je ravnopravan - smatra moskovski publicista Konstantin Egert.

Sličan preobražaj doživeo je i grčki premijer Aleksis Cipras, lider levičarske stranke Siriza, čija je ubedljiva pobeda na izborima u januaru odjeknula svetom kao eksplozija, zbog čega su mnogi analitičari ocenili da će njegov dolazak na vlast u jednoj od važnih država evrozone značiti početak kraja Evrope kakvu sada poznajemo. Njegovo zagovaranje borbe protiv strogih mera štednje nametnutih iz EU, sukob s međunarodnim kreditorima i borba za prava siromašnih i radničke klase dala je nadu milionima ljudi širom sveta i inspirisala brojne levičarske pokrete da krenu grčkim putem. Ipak, samo nekoliko meseci nakon izlaska pred narod s rečima: „Nećemo trpeti teror Evrope“ Cipras je poklekao pred zahtevima iz EU i pogazio gotovo sva predizborna obećanja. To je uradio u zamenu za finansijsku pomoć za spas posrnule Grčke i od lidera koji je bio inspiracija postao izazivač očaja.

POVINOVAO SE KREDITORIMA UPRKOS VOLJI NARODA

25. januar - Na parlamentarnim izborima u Grčkoj radikalno levičarska Siriza osvaja 36,34 odsto glasova, što joj donosi 149 poslaničkih mesta, dva manje od apsolutne većine. Njen lider Cipras najavio je borbu protiv mera štednje nametnutih iz Evrope

9. februar - „Moralna je obaveza prema našem narodu i istoriji zahtevati od Nemačke da vrati ono što su Nemci uzeli od okupirane Grčke, a nikada nisu vratili“, rekao Cipras, tražeći od Berlina da se Grcima na taj način otpiše dug

17. februar - „Postalo je normalno da novoizabrane vlade postupaju drugačije od svojih predizbornih obećanja. Ponavljam da, za promenu, planiramo da zaista ostvarimo svoja obećanja. To znači da mi nećemo trpeti ucene iz Evrope“

23. maj - Nastupaju problemi kada Grcima dolaze rokovi za isplatu dugova međunarodnim kreditorima, a i dalje odustaju od dodatnih zahteva iz EU za smanjenje poreza

25. jun - Traju pregovori tokom kojih EU prisiljava Grčku da nastavi pregovore jer u suprotnom sledi bankrot

6. jul - Na referendumu građani rekli „ne“ Evropi i merama štednje (61 odsto), a ključni Ciprasov čovek i dotadašnji ministar finansija Janis Varufakis podneo je ostavku

12. novembar - Posle niza dramatičnih pregovora i pritisaka, grčka vlada je postigla sporazum s kreditorima obećavši sprovođenje strogih mera štednji u zamenu za 12 milijardi evra pomoći

PRKOSOM I INATOM DOŠAO DO PRVOG MESTA NA LISTI NAJMOĆNIJIH PO FORBSU

9. maj - U Moskvi održana najveća vojna parada u istoriji na kojoj je Rusija prikazala namodernije i najubojitije oružje, kao i snagu kojom raspolaže

28. septembar - Tokom govora u Generalnoj skupštini UN u Njujorku Putin je prvi put direktno optužio Zapad za izazivanje svetskih kriza, zapitavši: „Da li ste svesni šta se uradili na Bliskom istoku?“

30. septembar - Rusija započinje direktnu vojnu intervenciju u Siriji i postiže uspehe u borbi protiv terorista IS

22. oktobar - „Napori Amerike u borbi protiv terorizma nisu davali rezultate jer su SAD koristile deo terorista za svrgavanje nepoželjnih režima“

16. novembar - „Tragaćemo za teroristima ma gde se sakrili i kazniti ih“, rekao je Putin nakon što su teroristi ISIS oborili ruski „erbas A321“, let Šarm el Šeik-Moskva

24. novembar - nakon što je Turska oborila ruski „su-24“ iznad Sirije, Putin je toj zemlji momentalno uveo oštre ekonomske sankcije, a svet naveo da pomisli da je spreman da otpočne rat sa jednom od članica NATO

17. decembar - „Iznenađen sam što se ključni aspekti ruskog i američkog plana za Siriju poklapaju“