RUSIJA U 2016. PRED VELIKOM DILEMOM Ili kopnena operacija u Siriji ili dugogodišnji iscrpljujući rat

Nedavno je analitičar Izborskog kluba Vladislav Šurgin napisao da je spasavanje Sirije strateški prioritet za Moskvu i da se taj posao jednostavno mora obaviti

Borbe na terenu vode sirijske snage potpomognute lokalnim milicijama, libanskim borcima Hezbolaha, iranskim snagama i iračkim, palestinskim, avganistanskim i drugim dobrovoljačkim grupama. Kako izveštavaju zapadni analitičari, ruska kampanja koja Moskvu može koštati milijardu do dve dolara godišnje će se lako uklopiti u proračun ruskog Ministarstva odbrane koji iznosi oko 54 milijarde dolara.

Ali, može li Rusija sebi dozvoliti da dođe u situaciju u kojoj su bile američke snage u Vjetnamu, i da u Siriji ostane desetak i više godina? Naime, to se može dogoditi samo u slučaju da se ostvare želje i predviđanja vojnih analitičara Džonatana Lendeja i Vorena Strobela, koji su za Rojters prekjuče napisali "da je Putin svoj cilj postigao, stabilizovao Asadovu vladu i tamo može ostati godinama".

"U tri meseca vojne intervencije u Siriji Vladimir Putin je postigao svoj glavni cilj i stabilizovao Asadovu vladu, i to s relativno niskim troškovima uz koje, na ovom nivou vojne operacije može održavati godinama", tvrde američki vojni službenici i analitičari.

Ovakve procene dolaze uprkos izjavama američkog predsednika Obame i njegovih najbližih saradnika da je Putin pokrenuo loše zamišljenu misiju podrške sirijskom predsedniku, jer će se on boriti da tu bitku dobije i verovatno će uspeti.

"Mislim da je nesporno da je Asadov režim uz rusku vojnu podršku puno jači i sigurniji nego što je bio", rekao je američki vladin službenik.

Pet drugih američkih zvaničnika koji su dali izjave za Rojters su se složili sa stavom da je ruska misija bila uspešna i da se suočava s relativno niskim troškovima. Ali, naglasili su da bi se Putin, ako se umešanost u sirijski sukob produži, mogao suočiti s ozbiljnim problemima.

"Rusija je pretrpela minimalne žrtve a uprkos unutršanjim finansijskim poteškoćama, niske cene nafte smanjuju troškove goriva za avione i brodove. Putin također može koristiti i zalihe konvencionalnih bombi preostalih još iz sovjetske ere. Sirijski i iranski partneri su postigli nekoliko velikih teritorijalnih dobitaka. Putinova intervencija je prekinula i inicijativu opozicije, i to omogućila Asadovim snagama omogućila da preuzmu inicijativu", navode Lendeji Strobel.

Dakle, dvojica analitičara veruju da će Rusija u ovom trenutku ograničiti napade na sirijsku opoziciju, ojačati obranu Asadovih alavita i istomišljenika i osigurati njihovo zaleđe. Onda u Siriji može ostati godinama i igrati se rata isprobavajući nova oružja i trošiti zalihe starih. Ali, u tom slučaju islamističke militantne grupe će ostati gospodari sirijske pustinje i naftnih polja i biti pretnja kako Ruskoj Federaciji, tako i svetu u celini.

Da li je to moguće? Sudeći prema napisima i analizama ruskih stručnjaka, vrlo uticajnih u Kremlju, to je gotovo nemoguć scenario. Naime, pre četiri dana je analitičar Izborskog kluba Vladislav Šurgin napisao da je spasavanje Sirije strateški prioritet za Moskvu, dok su ovih dana ruski mediji bili preplavljeni izveštajima o hiljadama ruskih državljana sa Severnog Kavkaza koji ratuju u redovima takozvane "Islamske države", i da se taj posao jednostavno "mora obaviti".

Spasiti Siriju je strateški prioritet Rusije

"Jesen 2015. je počela u znaku oštrog intenziviranja sukoba u Siriji. U to vreme je svima bilo jasno da su sponzori i vojni vrh islamističkih militanata računali da će konačno svrgnuti legitimnu vladu i sirijskog predsjednika Asada i početi da dele "sirijski kolač", piše Vladislav Šurgin.

"Bilo je očigledno da je Damask oslabio u ovom ratu. Vlada nije imala dovoljno snage za rat na više frontova. Sirijska vojska je postupno gubila jedno područje za drugom. Gubici su rasli, a moral vojnika padao. Počeli su odlasci nacionalnih kontingenata i Druzi i Kurdi su počeli napuštati vojsku i policiju. Borci lokalne samoobrane, koja je uključivala alavite, Druze, kršćane i ismailite, povukli su se u svoja naselja kako bi ih zaštitili nakon pada Damaska. Visoku borbenu sposobnost su sačuvale samo jedinice libanskog Hezbolaha i iranski dobrovoljci iz Revolucionarne garde. Do kraja septembra se pod Damaskom borilo od 5 do 7 hiljada boraca Hezbollaha. Dve nedelje od početka islamističke ofanzive situacija je postala kritična. Postalo je očigledo da je bez ruske intervencije Damask osuđen na propast.

Pod tim uslovima se odlučilo vojno pomoći Siriji i pokrenuti vazdušni udari. Međutim, uspeh naših aviona ne sme izazvati preteranu euforiju. Moramo biti svesni da, iako je rusko ratno vazduhoplovstvo potkopalo borbene sposobnosti terorističkih grupa, radikalne promene u borbi su još uvek daleko. Danas je sirijska vojska zapravo otela tek "komad" područja pod kontrolom pobunjenika. Ranije su često velike vladine jedinice bile prisiljene voditi odbrambene bitke i izgubile su kontrolu nad komunikacijama. Na područjima koja drže militanti je teško napraviti pomake, jer se neprijatelj dobro ukopao u zemlju i tako izbegava topovske i vazdušne napade. ​​

U isto vreme, sirijska vojska je iscrpljena u više od tri godine rata i pretrpela je velike gubitke. Mobilizacioni potencijal je iscrpljen a zapovedništvo sprovodi vojne operacije u kojima ne raspolaže više korpusima, nego četama koje prebacuje s jednog mesta na drugo. Trenutna situacija se može opisati kao kritična za obe strane u sukobu. Islamistima i sirijskoj vojsci je preko potrebno povećanja borbenog potencijala, posebno u kopnenim snagama. Islamistima je također od vitalnog značaja dobijanje teškog naoružanja, oklopnih vozila i artiljerije, ali pre svega modernih protivvazdušnih odbrambenih jedinica kako bi se obranili od ruskog ratnog vazduhoplovstva, navodi Šurgin.

Ruski analitičar navodi da je očigledno da je rat u Siriji za ruske generale izvrstan poligon za testiranje vojne opreme i naoružanja, ali se pita koji su danas ruski ciljevi u Siriji.

"Tri meseca rata su pokazala da je došlo do nagle vojne promene. Asadova je vojska počela da potiskuje svoje neprijatelje, ali još uvek nema stratešku premoć. Očigledno je da je ruska obaveštajna služba bila svesna ovog scenarija, a ruska vojska je svejedno dobila naredbu za ograničeno učestvovanje u koordinaciji aktivnosti i pružanju zračne podrške sirijskim snagama. Time je islamistička ofanziva na Damask potpuno obustavljena, a islamisti morali preći u defanzivu. Šta je onda ruski "interes" u Siriji? Pre svega, Rusija se ovom ratu pridružila kao najveća i tehnički najbolje opremljena strana i zapravo je postala koordinator svih snaga koje se bore protiv islamista. U tom smislu je oštro podigla svoj ​​status svetske sile, sposobne da brani svoje interese bilo gde u svetu. Druga posledica ruske intervencije je da su sve strane u sukobu napokon shvatile potpuni besmisao nastavka rata u Siriji.

Opoziciji i islamistima je postalo jasno da je u skoroj budućnosti vojni poraz Damaska nemoguć, a to je dovelo do podele u njihovim redovima. "Sekularni" deo opozicije, koja zagovara odlazak Assada, ali i očuvanje Sirije kao jedinstvene, nezavisne i sekularne države, sve više se udaljava od islamista koji se bore za transformaciju Sirije u fundamentalistički "kalifat". Upravo ta podela bi mogla dovesti do strateškog preokreta i dugotrajnog rata. Stoga je spašavanje i čišćenje Sirije pitanje našeg strateškog prioriteta. Sirija i Rusija gotovo pedeset godina gaje posebno prijateljstvo i partnerstvo. Sirija je i dalje jedan od posljednjih bastiona koji granice Rusije štiti od islamista, a koji bi do nas lako došli preko Turske, kroz Avganistan i post-sovjetsku Središnju Aziju. Osim toga, Sirija je naš posljednji strateški saveznik na Bliskom istoku", zaključuje Vladislav Šurgin, ali kao da ne želi da da odgovor na pitanje kako poraziti islamističke terorističke grupe na kopnu.

Ako se pažljivo pročita kolumna Vladislava Šurgina, onda je ona otprilike na tragu onoga što piše i Rojters. Rusija bi prema ovom scenariju u Siriji mogla da ostane godinama, a da u pat poziciji održava Asada na vlasti u Damasku, i štititi Sirijce u nekoliko zapadnih pokrajina u zemlji. Za Rusiju dakle, postoji opcija da godinama ratuje u Siriji ili da se sama aktivno uključi u kopnene borbe i rat okonča u "razumnom roku".

U scenariju dugoročnog sukoba nižeg intenziteta i jednom utvrđenih "granica", Damask i Moskva rizikuju da deo uz tursku granicu, središnju i istočnu Siriju i dalje drže islamističke skupine, ili da deo tih područja oslobode borci "umerene opozicije", što mogu biti samo sirijski Kurdi, ali bi se u tom slučaju tamo instalirala vlast poput one kakvu imaju Kurdi u Iraku s Masudom Barzanijem na čelu. Dakle, opet scenaro koji Rusija sebi ne može da dozvoli.

Iako Vladislav Šurgin to nije hteo otvoreno da kaže, jedina mogućnost za spašavanje i čišćenje Sirije, jeste slanje ruskih kopnenih snaga.
U intervjuu za Radio Slobodna Europa je ruski vojni analitičar Aleksandar Golc izjavio da bi slanje ruskih kopnenih snaga u Siriji je odgovorio "da bi to bila prava katastrofa". Međutim, sada je sve više onih koji ne misle tako. O tome za dnevni list blizak vladajućim krugovima u Kremlju, Izvestja, piše pisac i političar Eduard Limonov, koji tvrdi "kako Rusija ne može napustiti Siriju bez pobede, a za to će biti potrebno pokrenuti dugo očekivanu kopnenu operaciju".

Limonov navodi da je čelnik predsedničke administracije Sergej Ivanov, ranije u oktobru rekao da Rusija neće postići uspeh samo bombama, bez rada na terenu, ali da je i dodao da kopnenu operaciju mora provesti vojska predsjednika Assada.

"Vidimo da Assadova vojska provodi kopnene operacije, ali je njen uspeh ograničen na zauzimanje malih područja, što je za nas koji podržavamo rusku operaciju u Siriji deprimirajuće.Našim napadima činimo štetu islamistima, ali "kalifat" još nije mrtav, a nama je nužno da bude poražen. Svaki vojni analitičar kaže da je u ovom slučaju potrebno da na pozornicu uđe i znatan broj kopnenih snaga, jer se samo s njima istovremeno može slomiti ISIL. Mi sada samo golicamo tu zver. Tako se ne ratuje. Bombardovali smo "kalifat" tri meseca, ali ga nismo porazili. Potrebno je i fizički zauzimati položaje koje su oni napustili pod bombama, zauzeti njihova izgubljena utvrđenja i ojačati vatrenu moć na toj teritoriji. Dakle, trebaju nam kopnene snage. Rusija sebi mora postaviti mesijanski cilj - osloboditi planetu od kalifata, od tog zla, od ekstremističke sekte i parazita koji se kriju iza islama. Mesijanski poziv Rusije će se neizbežno čuti. On bi trebao da izađe iz okvira realne politike i biti na nivou spasavanja čovečanstva. Osim toga, nacionalni ponos Rusiji neće dopustiti da Siriju napusti praznih ruku. Slanje vojnika se može se prikazati i kao odlazak ruskih dobrovoljaca. Moramo pobediti, pa tek onda otići", svojim prepoznatljivim stilom piše Eduard Limonov.

Trenutno nema nikakvih indicija o slanju ruskih kopnenih snaga u Siriju, ali nema naznaka i da se to ne može dogoditi. Imaju li ruski generali i Glavni štab razrađenu i tu opciju, ali je kriju od javnost, kao što sugeriše Limonov? Verojatno imaju, kao što su, možda čak i godinama, imali razrađen plan za Krim "u slučaju da...", a onda ga aktivirali i proveli u nekoliko nedelja. S druge strane, proteklih nedelja je objavljeno previše rasprava, napisa i analiza ruskih stručnjaka i analitičara koje se mogu sažeti u nekoliko reči:

- Istina je da su ruski udari pomogli sirijskoj vojsci da iz faze obrane pređe u fazu napada i znatno oslabili moć takozvanog "kalifata" i drugih terorističkih grupa, ali je jasno i da sirijska vojska u ovom trenutku verovatno nije u mogućnosti da se bori na četiri ili više frontova i u kratkom roku osloboditi celu zemlju.

-Hezbolah, Iran i drugi moraju paziti da spašavajući Siriju ne ostanu bez svojih ljudskih resursa, jer time nisu napravili ništa i samo slabe vlastiti obrambeni potencijal.

- Neoslobađanje cele Sirije u "razumnom roku" otvara najcrnji scenario u kome se rizikuje dugogodišnji rat koji će biti rasadnik terorizma i ekstremizma. Onda više ni Rusija, ni Evropa, niti bilo koje drugo mesto na svetu neće biti sigurni.

Dakle, logično je zapitati se hoće li Vladimir Putin u Siriji ostati godinama i decenijama, gde će pre ili kasnije, kao Amerikanci u Vijetnamu, morati da postupno povećava broj ruskih vojnika na kopnu, ali bez značajnih rezultata, ili će se odlučiti na jedino moguće rešenje sirijske krize, a to je potpuni poraz islamističkih terorističkih grupa i organizacija kroz opsežnu vojnu operaciju, koja će uključivati i ruske kopnene snage? Možda i "dobrovoljačke", kao što kaže Limonov. Zašto ne? Kada je ISIL u pitanju, retki su političari, čak i na Zapadu, koji bi se usudili da kritikuju takav potez Moskve.

(Altermainstream. info)