Simbol patnje i vere litvanskog naroda danas je mesto na kom se nalaze stotine hiljada krstova i raspeća. Kako je sve počelo?

Još uvek se ne može s preciznošću reći kada je i zašto prvi krst spušten na mestu oko dvanast kilometara severno od Šjauljaja, na severu Litvanije, piše National Geographic. Legenda je mnogo.

Sudeći po zapisu sreskog blagajnika 1850. godine, jedan od stanovnika ove regije zavetovao se da će, ukoliko ozdravi, podići veliki krst. Kada se osećao bolje, on je ispunio svoj zavet. Vest o ovom zavetu se brzo proširila i ubrzo su na Jurgaičiaiju, svetom brdu, i ostali meštani počeli da postavljaju krstove.
krizu-kalnas-krstovi.jpg
Profimedia 

Sudeći po jednoj legendi, lokalno stanovništvo je počeo da podiže krstove nakon prvog neuspelog ustanka protiv ruskih vlasti, kada je litvanski narod toliko stradao da mnogi očevi i majke nisu uspevali da pronađu tela svojih preminulih sinova i boraca, te su vernici pronašli utehu u postavljaju krstova na Brdu. Najviše se zato ono danas naziva simbolom stradanja Litvanaca, a svojevremeno je bilo važno mesto za molitvu. Po drugoj legendi – Bogorodica se pojavila na vrhu brda i od tog trenutka vernici na njemu ostavljaju krstove i raspeća.

Dok je Litvanija bila deo Sovjetskog saveza, Brdo krstova je preorano buldožerima čak tri puta, a širile su se i glasine da će se izgraditi brana koja bi ovo brdo osudila na potop. Ipak, decenijama kasnije, ono još uvek postoji i veće je nego ikada ranije.
krizu-kalnas-krstovi.jpg
Profimedia 

Iako još uvek nije utvrđeno koja je ovih priča zaista započela ovaj neobičan običaj, sigurno je da je on rođen u XIX veku. Ni broj postavljenih krstova ne može se sa preciznošću odrediti – 1990. godine je objavljen podatak da se nad Brdom krstova uzdiže oko 55.000 krstova različitih veličina i oblika, 2006. godine je objavljen gotovo dvostruko veći broj – oko 100.000. U toku protekle decenije, ovo brdo privuklo mnogo više turista nego ranije, a mnogi od njih su sa sobom poneli krst ili krst s raspećem, zbog čega se procenjuje da je broj danas sigurno premašio 200.000.

SA SAJTA NATIONAL GEOGRAPHIC PREPORUČUJEMO VAM JOŠ:

7 najlepših tvrđava na teritoriji Srbije

Jeste li sigurni da znate po čemu su jedinstveni srpski nacionalni parkovi?

Veštački greben Ozborn – od dobre ideje do pretnje prirodi

Surovi Jungaš, najopasniji put na svetu

Tajne jednog od najbolje očuvanih srednjovekovnih gradova u Evropi