Nagli interes svetskih medija i diplomata za sirijski grad Madaju ima vrlo malo veze sa hiljadama navodno gladnih civila - već mnogo više sa propagandom u ratu koji ne ide onako kako su u nekim svetskim prestonicama želeli

Protekle dve nedelje najpre su sirijski prozapadni "aktivisti" a onda i mejnstrim mediji počeli da izveštavaju da "Asadov režim" namerno izgladnjuje oko 40.000 civila u Madaji, bivšem odmaralištu koje se nalazi oko 40 kilometara severozapadno od Damaska.

Srceparajuće priče navode da vlasti u Damasku mesecima namerno uskraćju hranu nedužnim civilima. U stvari, poslednji konvoj hrane koji je stigao u Madaju su odmah zaplenili anti-vladini pobunjenici koji drže grad, i koji prodaju opljačkanu hranu po previsokim cenama, koje može da plati samo nekoliko meštana. Jedan od stanovnika je ranije rekao da je da je kilogram pirinča koštao 30 dolara; ali je cena kasnije skočila na svih 250 dolara.

Dakle, nije demonizovani sirijski predsednik Bašar al-Asad taj koji lično nadgleda izgladnjivanje Madaje - već "demokratski i umereni" pobunjenici, u čiju korist je izmišljena priča o "hodajućim skeletima Madaje" kojom su nahranjeni lakoverni novinari.

Mogli bi pomisliti da je sada kada je hrana isporučena lažna priča biti otkrivena, ali nije tako, već njenim se daljim korišćenjem i isticanjem priziva intervencija u sirijskom građanskom ratu.

Priča o "gladnoj Madaji" je najnovija strela iz propagandnog tobolca koji je ranije jednom korišćenu Bosni i u Sarajevu. Tamo je takođe, Zapad razgorevao građanski rat podsticanjem jedne od strana da odbaci demokratski proces u korist rata, obećavši podršku koja je stigla godinama kasnije, i to po uslovima i izboru Zapada. Druga frakcija je okrivljena za sve, optužena za zločine, i otvoreno demonizovana.

U slučaju Sirije, vlada predsednika Asada je optužena za sve, od masovnih silovanja do hemijskg oružja. Kada se videlo da ovakve tvrdnje ne mogu biti materijalno dokazane, uspele da materijalizuju, onda je Asad optužen da baca “bojler bombe”, koje su navodno ubojitije nego američke rakete isporučene u "demokratskoj i umerenoj" opoziviji.

Međutim, šta još treba očekivati od ljudi koji su praktično pomogli uspon Islamske države kako bi se ostvario princip "Asad mora da ode"?

(Russia today)