Američki predsednik Barak Obama održžao je govor o stanju nacije u Kongresu SAD, koje je bilo poslednje obraćanje naciji pred početak izborne kampanje.

Demokratski i republikanski predsednički kandidati će 1. februara započeti složžen proces izbora zakazanih za novembar 2016.

Predsednik SAD Barak Obama je u svom poslednjem govoru o stanju nacije izjavio je zemlja ne sme da dozvoli da strah i podele u izbornoj godini ugroze ekonomski i bezbednosni napredak i pozvao Amerikance da ne gube optimizam.

"Sve priče da američka ekonomija slabi, prazna je politička priča. Kao i priče koje čujete da naši neprijatelji jačaju, a da Amerika slabi", rekao je sinoć Obama i dodao da SAD imaju "najjaču, naizdržljiviju ekonomiju na svetu".

Obama je tokom jednočasovnog govora branio uspehe koje je postigao tokom svoja dva mandata, ali je priznao da postoji stalna zabrinutost Amerikanaca koji se osećaju isključenim iz ekonomskog sitema i ugroženim zbog povećane terorističke pretnje, dok je kao jedno od najvećih razočarenja svog predsednikovanja naveo neuspeh da smanji političke podele.

U tradicionalnom govoru u Kongresu, koji je prenošen i na televiziji, Obama se osvrnuo i na izbornu kampanju koja je u toku i oštro, povremeno i sarkastično, kritikovao protivnike koji su dovodili u pitanje njegovu ekonomsku politiku i politiku nacionalne bezbednosti, iako nije direktno prozivao kadidate za predsedničku nominaciju iz redova republikanaca.

"Kako frustracija raste, biće glasova koji pozivaju da se vratimo plemenima, traženju žrtvenog jarca medju sugradjanima koji ne izgledaju kao mi ili se ne mole kao mi ili ne glasaju kao mi ili ne dele isto poreklo. Ne možemo da priuštimo da krenemo tim putem", kazao je Obama.

Govoreći o svojoj zaostavštini, unutrašnjim i spoljnim političkim merama, Obama je podsetio na ekonomski oporavak posle krize u koju su SAD upale po njegovom dolasku u Belu kuću, odlučne mere u borbi protiv klimatskih promena, odmrzavanje diplomatskih odnosa s Kubom i postizanje nuklearnog sporazuma s Iranom.

Kao jedan od najvećih izazova u spoljnoj politici tokom svog mandata, Obama je istakao borbu protiv Islamske države, ali je kritikovao republikance zbog preuveličanih tvrdnji o moći te terorističke organizacije. Obama je ocenio da teroristi i poremećeni umovi koji u stanovima i garažama kuju zavere predstavaljaju "ogromnu pretnju i moraju biti zaustavljeni". "Ali oni ne prete našem nacionalnom opstanku", istakao je američki predsednik.


Republikanci, kao i neke demokrate, smatraju da se moć Islamske države potcenjuje i da to SAD čini podložnim napadima na američkom tlu. Misija SAD, rekao je Obama, treba da bude da učini svet bezbednim, ali da ne ostane svetski policajac.

"SAD ne mogu da pokušavaju da preuzmu i ponovo izgrade svaku zemlju koja upadne u krizu. To nije liderstvo, to je recept za bezizlaznu situaciju, prolivanje američke krvi i bogatstva koje će nas na kraju oslabiti. To je lekcija iz Vijetnama, Iraka i do sada je trebalo da je naučimo", kazao je Obama. Obama je izrazio žaljenje zbog toga što nije uspeo da smanji velike podele izmedju demokrata i republikanaca.

Kongres, u kojem većinu uma Republikanska stranka, nije prihvatao mnoge predloge predsednika, posebno o kontroli oružja i izbeglicama. "Mržnja i nepoverenje medju partijama su se pogoršali umesto da se smanje. Nema sumnje da bi predsednik s talentom Linkolna ili Ruzvelta možda bolje premostio podelu, i garantujem da ću nastaviti da se trudim da budem bolji sve dok sam u ovom kabinetu", rekao je Obama. Predsednik SAD je ponovio da će se boriti da zatvor u Gvantanamu, na Kubi, bude zatvoren, što je bilo jedno od njegovih obećanja na početku prvog mandata.

Govor o stanju nacije bio je jedno od Obaminih poslednjih velikih obraćanja gradjanima, pre nego što se pažnja javnosti usmeri na izbornu kampanju koja je već počela. Bez obzira na to ko će biti izabran za novog predsednika ili ko će kontrolisati Kongres, Obama smatra da država treba da odgovori na četiri glavna pitanja.

Prvo pitanje je kako svima dati jednaku mogućnost i sigurnost u uslovima promenjene ekonomije, zatim kako učiniti da tehnologija radi za ljude a ne protiv njih, posebno imajući u vidu klimatske izazove. Kako učiniti Amerikance bezbednim i voditi svet ne postajući njegov policajac, treće je pitanje, a poslednje je "kako da politika bude odraz najboljeg, a ne najgoreg u nama".