Angela Merkel je pod žestokim pritiskom da menja politiku prihvata migranata zbog silovanja koje su grupe njih počinile 31. 12. u toj zemlji. To bi moglo da dovede do njihove deportacije, naveo je komesar Nils Mujžnijeks

STRAZBUR - Dramatična situacija u Nemačkoj koja je nastala nakon obelodanjivanja vesti da su u više gradova u toj zemlji grupe migranata seksualno zlostavljale žene na ulicama, što je izazvalo ogromno nezadovoljstvo Nemaca i pojačanu netrpeljivost desničarskih grupa prema izbeglicama, javile su se strepnje da će stotine hiljada tražilaca azila iz Nemačke, Austrije, ali i drugih država EU biti vraćene rutom kojom su došli.

Na to je juče upozorio komesar za ljudska prava Saveta Evrope Nils Mujžnijeks.
- Vraćanje migranata iz Austrije u Mađarsku, na osnovu Dablinskog sporazuma, moglo bi da dovede do ozbiljnog kršenja njihovih ljudskih prava jer će u tom slučaju mađarske vlasti početi automatski da deportuju te ljude u Srbiju, a dalje u Makedoniju - upozorio je Mujžnijeks i naveo da bi takav scenario bio u suprotnosti s Evropskom konvencijom o ljudskim pravima.

Nemci nezadovoljni

Uprkos njegovoj brizi, nemačka kancelarka Angela Merkel, koja je bila poznata po žestokom zagovaranju politike otvorenih vrata za migrante, prinuđena je da pod pritiscima opozicije, ali i nezadovoljnog naroda zbog ogromnog broja izbeglicama na tlu Nemačke, menja svoje stavove. Na to upućuje i njeno nedavno priznanje da Evropska unija postaje nemoćna u rešavanju migrantske krize.

Austrija pod pritiskom

Istovremeno, nemački mediji navode da je svakodnevna praksa u njihovoj zemlji postala deportacija po 200 migranata u Austriju, najvećim delom Marokanaca i Alžiraca, koji ne žele u Nemačku, već u Švedsku ili Dansku. Nemačka je tim potezima, kao i najavama da bi mogla da počne da deportuje i druge migrante, uznemirila vlasti u Beču, a posebno razdražila Mađarsku - članicu EU na čiju bi teritoriju vraćeni migranti, ukoliko ne budu propušteni dalje, stupili nakon austrijske.
- Mađarska neće prihvatiti migrante koji su prošli kroz nju na putu ka Nemačkoj i nema nameru da preuzme odgovornost za razvoj događaja koji je usledio posle poziva Nemačke migrantima ili tražiocima azila da dođu preko zapadnobalkanske rute. Sve ovo pokazuje da je sistem registracije migranata u EU mrtav - naveo je odlučno portparol mađarske vlade Zoltan Kovač.
angela-merkel.jpg
Reuters Jan 2016 

U trenutku takvog razvoja situacije juče se oglasila i Grčka, koja je zatražila pomoć od Agencije za kontrolu spoljnih granica EU (Fronteksa) kako bi organizovala morske rute za deportaciju migranata natrag u Tursku. Naime, grčke vlasti se i dalje suočavaju s ogromnim prilivom tražilaca azila iz zemalja s Bliskog istoka i iz Afrike, a nastoje da vrate one koji ne ispunjavaju uslove za dobijanje azila, odnosno one koji dolaze s teritorija država nezahvaćenih ratom. Samo juče u luku Pirej je stiglo 1.000 ljudi.

Nejasni kriterijumi

Inače, prema podacima organizacije UNHCR, u Evropu je prošle godine stiglo 1.008.616 izbeglica i migranata, od kojih je najveći broj na tlu Nemačke. Oko 600.000 kretalo se teritorijom Srbije. Iako se pojavljuju podaci o deportaciji mnogih od njih, još je nejasno pod kojim bi se to kriterijumima odvijalo i koliko bi tražilaca tačno bilo vraćeno.

Timermans odlučan
KO NE POŠTUJE ZAKONE MORA DA NAPUSTI EU

Izbeglice koje u Evropskoj uniji ne poštuju zakone zemlje koja im je dala azil moraju dobro znati da će izgubiti međunarodnu zaštitu i napustiti EU, izjavio je Frans Timermans, potpredsednik Evropske komisije, koja je razmotrila nužne mere za rešavanje izbegličke krize.

On je to istakao nakon nasilja nad ženama koje su za Novu godinu u Nemačkoj počinile izbeglice, dodavši da Evropska unija ne želi da se vrati načinu na koji su u srednjem veku postupali prema ženama.

Novi zakon
DANSKA MIGRANTIMA ODUZIMA VREDNE STVARI?

Danski parlament raspravljaće o predlogu zakona prema kojem će migrantima biti oduzimane vrednosti kako bi se platio njihov boravak u centrima za azil.

Tu kontroverznu meru predložila je desničarska partija Venstre premijera Larsa Loka Rasmusena, a po svemu sudeći, biće usvojen jer je, prema napisima danskih medija, već obezbedio većinu u parlamentu.

Inače, zakonom bi danskim vlastima bilo dozvoljeno da zaplene gotovinu migranata koja premašuje iznos od 1.340 evra, kao i pojedinačne predmete čija je vrednost veća od te sume.