Pokojni kolega Edvard Kenedi bio je otpušten kada je u maju 1945. objavio vest o kapitulaciji Nemačke uprkos naređenju da se vest zadrži jedan dan

NJUJORK - Američka novinska agencija Asošijeted pres izvinila se pokojnom kolegi Edvardu Kenediju koga je otpustila kada je u maju 1945. objavio vest o kapitulaciji Nemačke uprkos naređenju da se vest zadrži jedan dan.

Saveznici su naredili da se vest o nemačkoj kapitulaciji u Remu zadrži kako bi Staljin mogao da objavi drugu kapitulaciju u Berlinu.

Šezdeset i sedam godina kasnije, Tom Kurli, AP-ov izvršni direktor i jedan od autora uvoda Kenedijih memoara: "Kenedijev rat: V-E Dan, Cenzura & Asošijeted pres", izvinio se zbog načina na koji se agencija ponela prema svom novinaru.

Kurli je rekao da je to "bio grozan dan za AP", da je problem "rešen na najgori mogući način" i da je Kenedi "u svemu postupio ispravno".
On je odbacio da je AP imao obavezu da posluša naređenje, kada je postalo jasno da ono nije doneto iz vojnih, već političkih razloga.

"Kada se rat završi, ne možete da zadržavate informacije tek tako. Svet mora da zna," rekao je Kurli u intervjuu. Nemci su se predali 7. maja 1945. u 2:41 časova ujutru. Kenedi je bio jedan od reportera koji su prisustvovali ceremoniji.
Uslov da se kapitulaciji lično prisustvuje bio je da dopisnici ne smeju izvestiti o onome što vide dok za to ne dobiju dozvolu savezničkog glavnog štaba, za šta su morali da polože zakletvu o tajnosti američkom generalu.
Novinarima je rečeno da će vest biti zadržana samo nekoliko sati, međutim, kada je ceremonija završena, embargo je produžen na 36 časova - do 15 časova sledećeg dana.

Kenedi se prvo pridržavao naređenja, međutim, kada su u 14:03 nemački zvaničnici objavili vest o kapitulaciji preko radija u Flensburgu, on je shvatio da su objavu dozvolili isti vojni cenzori koji su novinarima naredili da vest zadrže.

Kenedi je na to posetio glavnog američkog cenzora i rekao mu da nikako neće dalje zadržavati vest i da je vojska prekršila svoj deo dogovora kada je dozvolila Nemcima da proglase kapitulaciju.

Pošto ga je cenzor udaljio, Kenedi je razmislio 15 minuta i dao se na posao. AP-ovom birou u Londonu preneo je svoj izvestaj preko vojnog telefona, koji nije bio pod nadzorom. On svoje urednike nije obavestio o embargu i AP je objavio vest u roku od nekoliko minuta.

Nakon što ga je AP otpustio, Kenedi je radio kao urednik kalifrornijskih novina Santa Barbara njuz pres, a kasnije kao izdavač Monterej Peninsula Heralda.
Poginuo je u saobraćajnoj nesreći 1963. Autor sporne vesti nije u rodu sa poznatom porodicom Kenedi. Pred smrt je napisao ratne memoare, koje je njegova porodica decenijama čuvala pre nego što je njegova ćerka Kočran pronašla izdavača.